Dvadeset sedam komesara – to je zapravo previše, uz premalo resora koji stvarno imaju smisla. To je uvijek bio i stav bivšeg predsjednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. Ali, pošto sve države EU i dalje insistiraju na tome da imaju svog čovjeka u Briselu, najviše tijelo EU raste sa svakim krugom proširenja.

Nova predsjednica Komisije, njemačka demohrišćanska političarka Ursula fon der Lajen, predstavila je u utorak (11.9.2019.) svoj tim i ne smatra da ima previše komesara. „Čak je bilo teško koncentrisati mnoge zadatke na onoliko ljudi koliko ih imamo", rekla je ona, odgovarajući na pitanje DW i dodala da joj bilo potrebno i više ljudi da bi učinila EU vidljivom kao globalnog igrača.

Osmoro zamjenika, među njima troje super-zamjenika

Tako je Ursula fon der Lajen mogla sebi da priušti čak osmoro zamjenika. Troje od njih su „poslovodni potpredsjednici“, a ostalih petoro su normalni potpredsjednici. Potpredsjednici za svoje zadatke formiraju timove od normalnih komesara. Neke nadležnosti se preklapaju.

Neki resori su klasični, onakvi kakvi se mogu naći i u vladama zemalja-članica EU. Tako je budžet, prema sastavu Evropske komisije koji je prezentiran mada ga još nije odobrio Evropski parlament, u rukama Johanesa Hana, o unutrašnjim poslovima se stara Šveđanka Jiva Johanson, o poljoprivredi – Poljak Januš Vojćehovski. Drugi resori su takvi da su se novinari pitali, recimo, šta li to radi potpredsjednik“ za „očuvanje evropskog načina života“. Šefica Komisije Ursula fon der Lajen je objasnila da je njen grčki potpredsjednik Margaritis Šinas, koji je dosad bio portparol Komisije, zadužen između ostalog za migraciju i druge teške teme.

Pored toga, sa Holanđaninom Fransom Timermansom sada postoji i poslovodni potpredsjednik za „evropske zelene poslove“. On će biti zadužen za zaštitu klime, životnu sredinu, ali i energiju. Ursula fon der Lajen, kako je rekla, hoće Komisiju koja ne priča već – radi. „Naša struktura ne polaže mnogo na hijerarhiju, već na zadatke. Moramo biti u stanju da važne stvari regulišemo brzo i odlučno“.

Komisija kao ravnoteža

Kružnim pokretima ruku, bivša njemačka ministarka odbrane je jasno pokazala da je pri formiranju Komisije morala da dovede u ravnotežu mnoge interese, zatim stranke, države-članice i lične predispozicije kandidata. Iza nje je na bini Evropske komisije mogla da se vidi projekcija sa velikim kružnim dijagramom na kojem su se vidjela sva imena, zadaci i države-članice. Tako biste sebi mogli predstaviti i kvadraturu kruga.

Nova poslovodna potpredsjednica Margrete Vestager zadužena je za „Evropu – koja je fit za digitalno doba“. Dok je njena šefica u zgradi Komisije još objašnjavala novi koncept, Vestagerova je napolju, pred zgradom, za DW rekla „Struktura je zasad na papiru. A stara izrekao kaže da hartija trpi sve“.

Sve po želji velikih

Fon der Lajenovoj je uspjelo da velike zemlje-članice zadovolji velikim resorima. Francuska je dobila „zajedničko tržište“ o kojem bi trebalo da se stara bivša ministarka Silvi Gular. Italija može da računa s tim da će bivši premijer Paolo Đentiloni da bude uz svoju zemlju u teškim fiskalnim vremenima. On je, naime, nadležan za privredu i zajedničku valutu. U Italiji se smatra da je ta bombona uzvratni poklon Ursule fon der Lajen zato što je ona izabrana na funkciju zahvaljujući glasovima pokreta Pet zvjezdica. Poljska, iako je u Briselu bila pod postupkom sankcija zbog nepoštovanja načela pravne države, dobila je željeni resor poljoprivrede iz kojeg će stizati subvencije između ostalog i za poljske farmere. Fon der Lajenova hoće da poboljša odnose sa Poljskom i zato se odvažila na novi početak sa Evropskim komesarom Janušom Vojćehovskim.

Manje zemlje EU su dobile maglovite resore kao što su „Demokratija i demografija“ (Hrvatska), „Ravnopravnost“ (Malta) ili „Krizni menadžment“ (Slovenija).

Sada treba proći saslušanja

Osim predsednice, sada i svih 12 nominovanih žena i 14 muškaraca mora da prođe kritička pitanja Evropskog parlamenta. A tu već pljušte kritike na račun pojedinih kandidata. Posebno su se mnogi poslanici okomili na mađarskog komesara Lasla Tročanja koji je predviđen za resor proširenja Evropske unije i susedske odnose. To nije u redu, smatra poslanih Zelenih Sven Gigold. „Tročanj je pogrešan čovek kako za proširenje EU tako i za Komisiju uopšte.“

U prošlosti je parlament već prisiljavao određene kandidatkinje i kandidate da se povuku. U Briselu polaze od toga da će ovaj put tako biti sa bar jednim nominovanim komesarom. Sredinom oktobra bi trebalo da se glasa o Komisiji kao celini Prvi radni dan Ursule fon der Lajen bi bio 1. novembar.

Ursula fon der Lajen nije mnogo otkrivala karte prilikom prvog nastupa pred novinarima na novoj funkciji. Kaže da hoće da poradi na zaštiti klime. Da do 2050. EU treba da privređuje „klimatski neutralno“. Ona hoće i novi sistem imigracije u EU kojim bi rešila spor oko raspodele izbeglica. Trgovinski konflikt sa SAD bi takođe trebalo da bude okončan. Fon der Lajenovca mora da se izbori i za sedmogodišnji budžet EU, što će s obzirom na smanjenje prihoda nakon izlaska Velike Britanije iz zajednice dovesti do čarki među državama-članicama.

I naravno „Bregzit"

O „Bregzitu" je Ursula fon der Lajen rekla da je sada EU dovoljno pripremljena na odlazak Britanaca 31. oktobra i bez ugovora. „Njapre ćemo sačekati da vidimo šta će se dotle desiti“, rekla je. Ako Ujedinjeno Kraljevstvo bude tražilo dalje produženje roka i ostalo u EU, moralo bi i da pošalje jednog komesara u Brisel. Predsednica Evropske komisije na tome insistira. Optimistično je izjavila da će se i za takvog komesara naći resor.

Verovatno nije slučaj što je baš Irac Fil Hogan nadležan za buduće trgovinske sporazume sa Velikom Britanijom. Irski premijer Leo Varadkar koji je upravo razgovarao sa birtanskim premijerom Borisom Džonsonom o budućoj zajedničkoj granici, već je rekao da je jedan Irac pravi čovek za taj posao. A pristalice „Bregzita" u Londonu verovatno smatraju da je sada reč o komplotu EU.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android