„Imamo problem", priznao je ko-lider SPD-a Lars Klingbeil prošle nedelje na ARD-u misleći na ekonomsku krizu. Sada se nešto mora preduzeti. Dokument koji je tada predstavio ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) djelimično nije bio ništa drugo do „neoliberalna ideologija“.

U međuvremenu – od srijede uveče (6. novembra 2024.) – „semafor koalicija" je istorija, kancelar Olaf Šolc je zatražio od njemačkog predsjednika da smijeni ministra finansija Lindnera, a drugi ministri FDP-a su se potom povukli iz kabineta.

Između ostalog, Lindner je želio da sprovede regulatorni moratorijum i smanjenje poreza. Takođe i ukinuti solidarnu nadoknadu za sve i odložiti klimatske ciljeve za 2050. godinu. Iznad svega: Dužnička kočnica ne bi trebalo da bude suspendovana i lider FDP-a je odbio nova zaduženja. Takođe je namjeravao da raspusti klimatski fond. Svi projekti koje ostali članovi koalicije, SPD i Zeleni nisu htjeli da podrže.

Novoimenovani ko-lider Zelenih Feliks Banašak komentarisao je Lindnerove prijedloge za ARD na sljedeći način: „Cijeli ovaj dokument odiše duhom: ja zapravo ne želim više".

"Preći s riječi na djela”

U međuvremenu, mnogi predstavnici biznisa su zabrinuti. Na primjer, dobavljač automobila Boš mora da prilagodi svoje izglede za 2024. i ne isključuje dalje ukidanje radnih mjesta pored već ukinutih 7.000.

U listu Tagesšpigel prošlog četvrtka, izvršni direktor Boša Štefan Hartung pozvao je saveznu vladu da okonča svoj koalicioni spor i brzo podrži industriju: „Sada moramo preći sa riječi na djela i inicirati konkretne mjere prije saveznih izbora da poboljšamo ekonomiju i da je ojačamo i kratkoročno i dugoročno“.

Fondacija porodičnih preduzeća oštro kritikuje „ekonomski samit" vladajuće koalicije Njemačke. „Najveći rizik za Njemačku je vlada koja nije u stanju da reaguje“, rekao je u srijedu šef Fondacije Rajner Kirhdorfer u Augsburger algemajine. „Razgovori ne pomažu; s obzirom na sve lošiju ekonomsku situaciju, hitno su nam potrebne političke odluke."

Ekonomista Hening Fepel, generalni direktor Centra za evropsku politiku (cep), rekao je za DW da semafor koalicija „nije uspjela da strukturalno vrati njemačku ekonomiju na pravi put rasta“. Postupila je neodlučno i obeshrabreno: „Na kraju, sve tri stranke su se vratile svojim partijskim političkim pozicijama“.

Izuzetno loš tajming

U SAD je Donald Tramp osvojio drugi mandat na predsjedničkim izborima. Sa njim dolaze izazoviu bezbjednosnoj politici, trgovini i klimatskoj politici, kao i u podršci Ukrajini u odbrani od ruskog agresorskog rata.

U kontekstu globalne političke krize, Robert Habek (Zeleni) je upozorio: „Ovo je najgore vrijeme za raspad vlade i to sada, kada Njemačka mora da pokaže jedinstvo i sposobnost da djeluje u Evropi”.

Novinska agencija Rojters citira glavnog ekonomistu ING-a Karstena Brzeskog, koji veoma kritički ocjenjuje trenutnu situaciju. Njemačka je sada nespremnija nego kada je Tramp pobijedio na svojim prvim izborima 2016: „Poslije četiri godine stagnacije i strukturalnih slabosti, Njemačka nije samo ’bolesnik Evrope‘, već je znatno ranjivija nego prije osam godina."

Brzi lijek nije uvijek od pomoći

Neki posmatrači smatraju da je Njemačkaekonomski hitan pacijent. Ali kakvu ulogu u tome igra politika i nije li za privredu ipak presudna globalna ekonomska situacija? Opšta situacija je ista za sve zemlje, kaže Hening Fepel. Ali čak i pored ovoga, „privredni rast u Njemačkoj je dugi niz godina manji nego u drugim zemljama, s kojima se Njemačka može upoređivati. To sugeriše da za privrednu slabost nije odgovorna slaba globalna ekonomija, već specifični strukturni uzroci. Posao vlade bi bio da identifikuje ove uzroke i nađe rješenje."

Nemojte "razbacivati milijarde"

Fepel kaže za DW da su trenutno najhitnija četiri zadatka: „Prvo, stabilizacija energetske tranzicije – ona je centralna za kombinaciju zaštite klime i konkurentnosti. Drugo, smanjenje birokratije – brzo, efikasno olakšanje ne košta ništa. Treće, implementacija digitalizacije – što značajno povećava produktivnost i četvrto, poreski podsticaji za investicije.

Martin Gornig, direktor istraživanja za industrijsku politiku u Njemačkom institutu za ekonomska istraživanja (DIW) u Berlinu, takođe poziva na „sistemske promjene". I to ne u nacionalnim razmjerama, već na cijelom evropskom kontinentu. U intervjuu za DW prošle nedelje, on je rekao: „Njemačka je najveća industrijska nacija u Evropi i ima korijene u Evropi". Stoga u njoj može postojati samo jedna  i to - „evropska industrijska politika".

Na pitanje koje hitne mjere bi vlada trebala preduzeti, rekao je da se treba čuvati pretjeranog akcionizma i da ne treba "bacati milijarde na ulaganje u bilo šta." Na kraju krajeva, još ima vremena: "Još nismo pred provalijom." Sada je potrebna "smirena politika, tako da preduzeća i potrošači dobiju osjećaj da znaju šta ih sutra očekuje."

*ovaj tekst je najprije objavljen na njemačkomjeziku

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu