Nova nada za Sudan. Pregovori o uspostavljanju primirja u Sudanu trebalo bi da počnu u Ženevi ovog 14. avgusta. Domaćini su Švajcarska i Saudijska Arabija, a unaprijed su posredovale Sjedinjene Američke Države (SAD). Predstavnici Afričke unije, Egipta, Ujedinjenih nacija (UN) i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) pozvani su kao posmatrači.

Ova konferencija nije prva takve vrste. Prošle godine su uz napore SAD održani pregovori u Džedi, u Saudijskoj Arabiji. Završili su bez rezultata. Takođe i oni u Ženevi uz posredovanje UN takođe su završeni neuspješno. Međutim, lični izaslanik generalnog sekretara UN u Sudanu, Ramtane Lamamra, opisao je pregovore kao „ohrabrujući prvi korak“ u složenom procesu.

Napretku se nadaju i SAD. Neke stvari su se promijenile, rekao je za ABC News neimenovani visoki američki zvaničnik: Prvo, užas rata je dostigao nepodnošljive razmjere. Drugo, postoji konsenzus širom regiona među američkim partnerima u Africi i Persijskom zalivu da je situacija neprihvatljiva i da niko nema koristi od nastavka destabilizacije, rekao je američki zvaničnik.

Od strana u sukobu stižu, iako oprezni, ipak pozitivni signali. Šef militantne grupe Snage za brzu podršku (RSF) Mohamed Daglo - poznat kao Hemeti – objavio je na Iksu u poruci napisanoj na arapskom jeziku da je njegova grupa spremna da konstruktivno pristupi razgovorima. On je takođe pozdravio poziv američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Blinken se nedavno založio za učešće protivničke strane u sukobu, zvaničnih južnosudanskih oružanih snaga, i pozvao komandanta vojske Abdela Fataha al-Burhana da to učini. Do zvanične potvrde učešća se pak dugo čekalo. Prema pisanju medija, Al-Burhan je prvobitno bio suštinski otvoren, ali je izrazio potrebu za daljim razgovorima, očigledno i u vezi sa učešćem UAE, koji se smatra pristalicom suprotstavljenog RSF-a.

„Inkluzija je dobar znak"

U principu, uključivanje spoljnih partnera u dijalog ima smisla i dobar je znak, kaže Ahmed Esam iz nevladine organizacije Sudan Uprising Germany, koja se zalaže za prvobitnu važnost protestnog pokreta – prelazak sa vojne na civilnu vladu u Sudan. "Mislim da su SAD i Saudijska Arabija shvatile da moramo da proširimo krug i okupimo aktere koji su ranije djelovali odvojeno. To predstavlja određeni napredak", rekao je Esam za DW.

Ali takođe je jasno da uspjeh nije zagarantovan, kaže Esam. Sudan je trenutno podijeljen na dvije oblasti koje kontrolišu dva protivnika. „Dugoročno, ovo bi moglo dovesti do podjele kao u Libiji.”

Zaraćene strane gube kontrolu

Slično vidi i politikolog Hager Ali sa hamburškog instituta GIGA, koji je nedavno objavio analizu o ratu u Sudanu.

Koncept konferencije zasotaje mjesecima iza borbi na licu mjesta, rekao je Ali u intervjuu za DW. „Isto se odnosi i na Sudan: revolucija jede svoju djecu. Daglo i Burhan su željeli da proguraju svoju ideju političkog sistema. Međutim, zbog ogromnih logističkih izazova povezanih sa borbama, morali su da delegiraju mnogo zadataka lokalnim milicijama i borcima, ponovo posvuda regrutujući borce. To znači da i jedni i drugi gube sve više kontrole nad dinamikom rata.”

Sudanski stručnjak Gerit Kurc iz Njemačke fondacije za nauku i politiku (SWP) takođe to vidi na taj način. Milicije su koristile rat u svoje svrhe, piše on u studiji. „Ovi nedržavni nasilni akteri svaki teži svojim ciljevima, koji se samo privremeno poklapaju sa ciljevima sudanske vojske ili (manje) RSF-a.”

To je ono što čini predstojeće razgovore u Ženevi tako teškim, kaže Hager Ali. „Svi nacionalni akteri imaju svoje interese, koji su multiplicirani nacionalnom borbom između Burhana i Dagla na subnacionalnom nivou. Situacija na terenu je postala složenija i mora se drugačije rješavati u mirovnim pregovorima.”

Kompleksni posrednički rat

Osim toga, brutalni rat u Sudanu je odavno postao kompleksna posrednička bitka u kojoj su uključeni mnogi akteri, kaže Ahmed Esam. „Ali sada vidite da bi se Sudan zapravo mogao raspasti. Zato je dobro što su i treće zemlje sada za stolom.”

Ipak, biće teško zaustaviti urušavanje države koje je napredovalo godinama, kaže Hager Ali. Ali to je upravo ono što je važno: „Jer što duže traje ovakva kriza, to je prirodno potrebno duže da se ona smiri."

Humanitarna katastrofa

Takođe je hitno potreban prekid nasilja s obzirom na humanitarnu krizu. Početkom avgusta Svjetski program za hranu napisao je na Iksu da u kampu Zamzam u sjevernomDarfuru vlada glad.

Predstavnik vlade je odbacio tu tvrdnju. Ali humanitarna organizacija Ljekari bez granica (MSF) takođe je alarmirala: zalihe posebne hrane za liječenje neuhranjene djece u kampu dovoljne su samo za dvije nedelje.

Prema različitim izvještajima, u Zamzamu živi između 200.000 i pola miliona raseljenih. IOM trenutno govori o skoro deset miliona interno raseljenih lica. Pored toga, oko 25 miliona ljudi - oko polovine stanovništva - hitno zavisi od humanitarne pomoći.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na
Instagramu