Zbog problema sa regrutacijom u Bundesveru, političari stranke CDU razmatraju ponovno uvođenje vojne obaveze ili takozvane „opšte službene dužnosti“. Generalna sekretarka stranke, Anegret Kramp-Karenbauer, prijedlogu za opštu službenu dužnost želi da posveti dosta pažnje u raspravi o novom stranačkom programu, piše list „Frankfurter algemajne cajtung“.

Za frankfurtski list, Kramp-Karenbauer je kazala da ne računa da će vraćanja vojne obaveze biti jednostavno. Zato želi da razgovora o opštoj službenoj dužnosti. To će biti jedna od tema na stranačkom zasjedanju krajem godine. Konkretni prijedlozi, kako bi ta opšta službena dužnost trebalo da izgleda, naći će se u stranačkom programu koji će 2020. godine biti usvojen.

Opunomoćenik Bartels skeptičan

Opunomoćenik parlamenta za Bundesver, Hans-Peter Bartels, za novinsku agenciju dpa je izjavio: „Opšta službena dužnost je doduše simpatična ideja, ali se kosi sa ustavom. Prinudni rad je zabranjen."

Bartels je skeptičan i kada je riječ o obaveznom služanju vojnog roka. „Bundesver danas slijedi koncept moderne vojske“. Jednu trećinu Bundesvera čine profesionalni vojnici, a dvije trećine rezervni sastav. Uz to, Bundesver je danas znatno manji nego što je bio u vrijeme obaveznog služenja vojnog roka, i ima sasvim druge zadatke.

Ote zahtijeva efikasan Bundesver

Skeptičan je i Hening Ote, stručnjak stranke CDU za pitanja odbrane: „Opšta vojna obaveza, po starom obrascu, neće nam pomoći sa savladamo aktuelne bezbjednosno političke izazove“, izjavio je za agenciju dpa portparol stranaka Unije u Bundestagu za pitanja odbrane.

Prema mišljenju Otea glavni cilj bi trebalo da bude efikasan Bundesver. „Za to su nam potrebni motivisani mladi ljudi, koji će duže vremena ostati u vojsci i koji će biti u stanju da savladaju kompleksnu tehniku. Njima je potrebna karijera koja ima perspektivu, odgovorajuća nadoknada i prije svega društveno priznanje."

Senzburg za vojnu obavezu

CDU poslanik u Bundestagu Patrik Senzburg je za ponovno uvođenje vojne obaveze. „Potrebna nam je vojna obaveza i ona bi trebalo da važi i za muškarce i za žene“, izjavio je za list Frankfurter algemajne cajtung. Trebalo bi da postoji obavezujuća godina službe „i onaj ko ne ide u Bundesver, trebalo bi da služi na drugom mjestu“, dodaje Senzburg, inače potpukovnik u rezervi. S obzirom na nesigurnu situaciju u svijetu, vojna obaveza je neophodna da bi se ispunio „osnovni zadatak vojske, a to je odbrana svoje zemlje."

CDU poslanik u Bundestagu i predsjednik Saveza rezervista Bundesvera, Osvin Fajt je konkretan. „Vojni rok bi trebalo da traje dvanaest mjeseci i da važi za sva mlade muškarce i žene koji su napunili osamnaest godina". Vojni rok bi, kako kaže, mogao da se odsluži u Bundesveru ili u humanitarnoj organizaciji Tehnišes hilsverk, kao i u oblasti njegovateljstva ili zdravstva, smatra Fajt.

Podrška SPD-a

Prema pisanju lista Frankfurter algemajne cajtung, i SPD gaji simpatije za tu temu. „Moramo da pokrenemo društvenu debatu o tome da li u Bundesveru treba povećati broj ljudi koji su potrebni za odbranu zemlje“, kaže Fric Felgentroj, povjerenik SPD u Odboru za odbranu.

Podmladak Unije zahtijeva „društvenu godinu"

Podmladak Unije se zalaže za „obavezujuću društvenu godinu“, za sve koji završavaju školu. Oni bi onda sami trebalo da odluče da li će godinu provesti u Bundesveru ili u nekoj socijalnoj ustanovi. „Živimo u jednoj predivnoj, bogatoj zemlji", kaže za list Bild am Zontag, Paul Cimiak, predsjednik podmlatka, stranaka CDU i CSU. „Društvena godina nudi mogućnost da se zemlji oduži i istovremeno da se pojača jedinstvo.“

Vojna obaveza u Njemačkoj ukinuta je 1. jula 2011. godine. Bundesver je od tada dobrovoljačka vojska. Sada je u konkurenciji sa privredom kada se radi o dovođenju mladih ljudi. Bundesver ima problem sa zapošljavanjem odgovorajućeg osoblja. Kao zamjena za vojnu i civilnu obavezu, koja je takođe ukinuta, uvedena je mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka.

 

dpa, ts