Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen je izokola najavila da će Berlin poslati trupe u Libiju kako bi tako podržao jedinstvenu vladu. „Njemačka neće moći da se sakrije od odgovornosti da doprinese rješenju“, rekla je ministarka za tabloid Bild. Jedinstvena vlada je proglašena u utorak, ali ni izbliza nema podršku svih važnih faktora u Libiji. Bez obzira na to, Fon der Lajen kaže da će ta vlada morati da brzo uspostavi pravosudni sistem i red u ovoj površinom ogromnoj državi te da se istovremeno bori protiv terorista Islamske države.

Njemačka Ljevica sumnja na „prljavi dogovor“. Tu sintagmu upotrijebio je poslanik te stranke specijalizovan za spoljnu politiku Jan van Aken. Dil bi se, kaže on, sastojao u tome da Evropljani trupama učvrste vlast sporne jedinstvene vlade, a da zauzvrat Libija spriječi nastavak migracije sa svojih obala ka Italiji. To zaključuje na osnovu činjenice da u Rimu trenutno o Libiji razgovaraju predstavnici UN, EU, Njemačke, Italije, Francuske, Britanije i drugih država, a da je za stolom prisutan visoki oficir Bundesvera.

Van Aken je ubijeđen da će u Libiju biti poslate kopnene snage. „Planovi daleko prevazilaze puku obuku libijskih vojnika“, rekao je on za Noje osnabriker cajtung. Dodaje da bi i sama obuka libijskih vojnika bila problematična jer „u ovom trenutku nije jasno ko se bori protiv koga“. Nemačko ministarstvo za sada ćuti o konkretnim planovima i u skladu s tim nije ni odgovorilo na upit DW-a.

Teško zaustaviti izbjeglice

Matija Toaldo iz Evropskog savjeta za spoljne odnose smatra da obuka libijskih trupa koje bi bile potčinjene jedinstvenoj vladi nije loša ideja. Bolje obuka nego vazdušni udari, kaže on: „Vazdušni udari su se u Libiji pokazali kao beskorisni ili čak štetni. Ako ubijete lidera terorističke grupe, počeli ste borbu za njegovog nasljednika, borbu koja se ne vodi glasanjem nego brutalno. Tako da ne može biti realne politike ukoliko ne postoje libijske kopnene trupe koje bi se borile protiv 'Islamske države'“, kaže ovaj stručnjak za DW.

I Toaldo, međutim, vjeruje da će Evropljani imati dodatni zahtjev od zvaničnog Tripolija. Već postoji takozvana operacija Sofija za borbu protiv krijumčara na Sredozemnom moru. „Pretpostavljam da će – ukoliko jedinstvena vlada u Libiji ikada bude konačno formirana – jedan od prvih zahtjeva evropskih zemalja biti proširenje misije Sofija tako da se ona može izvoditi i na libijskoj teritoriji.“

Doduše, pitanje je da li je evropski optimizam primjeren. Za vrijeme Gadafijeve vladavine je ilegalno napuštanje zemlje proglašeno krivičnim djelom (što je i danas na snazi), a emigranti su zatvarani u neformalne zatvore s neljudskim uslovima. Takve zatvore su najčešće vodile lokalne paravojske koje su danas u tome otkrile biznis: migrante koje uhvate puštaju – uz paprenu novčanu nadoknadu. Stoga izbjeglice i migranti očajnički žele da što prije napuste Libiju, kaže Taldo. „Ljudi sa zapada kontinenta ili iz podsaharske Afrike i dalje će preko Libije ići u Evropu, šta god mi tražili od libijske vlade.“

Podijeljena zemlja

Osim humanitarne krize, politička situacija u Libiji je očajna. I dalje postoje dva rivalska parlamenta – u Tripoliju dominira islamistički pokret Libijska zora, dok u Tobruku stoluje međunarodno priznati parlament. Vjeruje se da širom zemlje postoji stotinu manjih ili većih paravojnih formacija. „Moramo poći od pretpostavke da su libijske državne strukture propale u posljednje dvije i po godine“, rekao je nedavno njemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer.

U utorak je u Tunisu proglašena jedinstvena libijska Vlada koju podržavaju Ujedinjene nacije. Kabinet premijera Fajeza Saraja ima 32 člana koji su birani tako da izađu u susret svim posvađanim i zaraćenim frakcijama. Ali to neće biti lako: militanti iz Tripolija su već najavili da članovi vlade mogu biti uhapšeni ako uđu u Libiju iz Tunisa.