Kampusi američkih univerziteta su posljednjih sedmica mjesta visokog usijanja. Mnogi mladi ih zaposjedaju. Solidarišu se sa Palestincima i suočavaju sa optužbama za antisemitizam.

Neki od njih žele da ukažu kako se upravo iz Gaze može pratiti „genocid uživo“ dok „demokratski predsjednik SAD to potpuno podržava“, tumači Leig Rajford, profesorka afričkih američkih studija na Berkliju.

„Tu je čitava generacija ljudi koji neće glasati za Demokratsku stranku, neće glasati za Džoa Bajdena“, kaže ona.

To je obrt u odnosu na situaciju od prije četiri godine kada je Bajden bio nošen upravo glasovima mladih i glasovim vapaja tokom protesta pod parolom Black Lives Matter.

Konstanta u oba slučaja je žeđ za društvenom pravdom.

Za Bajdena je kvadratura kruga pokušaj da ga vojna podrška Izraelu ne košta ostanka u Bijeloj kući. On je pokušavao da balansira, insistirajući na prekidu vatre u Gazi.

Univerziteti u rebusu

„Antigenocidni kampovi“ nikli su na desetinama kampusa širom SAD. Traži se obustava izraelskog granatiranja Gaze, koje je počelo pošto je Hamas, koji Njemačka, EU, SAD i drugi smatraju terorističkom organizacijom, izvršio do tada neviđene pokolje u Izraelu.

U potonjih sedam mjeseci je u izraelskoj odmazdi ubijeno 35.000 ljudi. Prema Ministarstvu zdravlja u Gazi, koje vodi Hamas, gotovo polovina ubijenih su bila djeca. 

Demonstranti u SAD mahom traže da ta zemlja odustane od rezolutne podrške Izraelu.

Iako Bajden zvanično kaže da ga protesti ne mogu poljuljati u podršci Izraelu, prema izvještaju portala Aksios, Bijela kuća je navodno pauzirala jednu isporuku municije Izraelu.

Razlog nije poznat, ali to bi bilo prvi put da SAD, kao najveći dobavljač ubojitog oružja za Izrael, ovako nešto čine tokom ovog rata.

Studenti takođe traže da univerziteti obustave saradnju sa finansijskim fondovima koji imaju prste u industriji naoružanja ili sa kompanijama koje su povezane sa Izraelom.

Univerziteti u SAD inače često dobijaju milionske donacije, baš od takvih korporacija.

Pod pritiskom završnih ispita koji se bliže, ali i bogatih donatora alergičnih na svaku kritiku Izraela, mnogi univerziteti su se pozvali na bezbjednosne razloge kada su zvali policiju da razbije protestne kampove. Do sada je širom SAD uhapšeno oko dvije hiljade ljudi.

Međusobne optužbe

Policija u Džordžiji, Teksasu i Njujorku optužena je da je koristila prekomjernu silu, a u Los Anđelesu pak da nije radila dovoljno kada su maskirani proizraelski demonstranti napali propalestinski kamp.

Množe se međusobne optužbe. Od toga da se na univerzitetima guši svaka riječ u prilog Palestincima i svaka kritika Izraela pa do, sa druge strane, toga da su jevrejski studenti u SAD na meti prijetnji i nasilja.

Neki iznose tvrdnje da su demonstranti na univerzitetima posredno povezani sa Hamasom. Ili da čak nisu studenti.

Njujorška policija uhapsila je recimo 282 osobe na Univerzitetu Kolumbija i Gradskom koledžu. Na prvom, 71 odsto uhapšenih su studenti ili imaju opravdanje za boravak na kampusu. Na drugom koledžu, koji je javni, takvih je bilo 40 odsto dok su ostali došli spolja.

„Ovakve prozivke za stranu agitaciju' su veoma opasne“, rekla je profesorka Rajford za DW, navodeći da takva diskreditacija protesta ima dugu tradiciju. 

Ona nabraja da su i antiratni demonstranti šezdesetih i sedamdesetih bili nazivani sovjetskim agitatorima, te da je i Martin Luter King označavan kao „strani agitator“.

Sukob dva principa

Pravno gledano, univerziteti su uhvaćeni između dvije vatre. Sloboda govora je u SAD vrhunsko dobro, ali zakoni štite i bezbjednost i slobodan pristup obrazovanju.

Postoji zakonska obaveza da se „bori protiv diskriminacije i odgovornost da se održi red“, napisao je u otvorenom pismu univerzitetima Entoni Romero (Anthony), izvršni direktor Američke unije za građanske slobode.

Ali je dodao da je „ključno da ne žrtvujete principe akademske slobode i slobodnog govora koji su jezgro obrazovne misije vaših cijenjenih institucija“.

Prema mišljenju profesorke Rajford, misija da se studenti uče moralnim idealima i tome da „treba da mijenjaju svijet“ u Americi se sudara sa sistemom visokog obrazovanja koji služi „konsolidaciji moći vladajuće klase“.

Uvijek i svuda treba razgovarati

Gregori Pejn, koji na koledžu Emerson u Bostonu vodi katedru za komunikologiju, kaže da su SAD u sličnom dobu podjela kao tokom antiratnih protesta sedamdesetih.

„Baš kao i tada, i danas imamo fijasko vođstva od vrha do dna“, rekao je Pejn za DW.

Emerson je mali koledž, ali bilježi velike proteste. Bostonska policija je u blizini kampusa privela više od stotinu ljudi krajem aprila. Vlasti su navele da je protestni kamp bio na javnoj površini i kršio gradski red.

Sa druge strane, Bajden i guverneri država su pod pritiskom da uključe i Nacionalnu gardu u razbijanje demonstracija. Kako kaže profesor Pejn, omanje je čudo što još niko nije ubijen.

I to podsjeća na ranija vremena. U maju 1970. je Nacionalna garda Ohaja otvorila vatru na antiratne demonstrante na Univerzitetu Kent. Ubijeno je četvoro studenata, ranjeno devetoro.

„U suštini, danas nam treba isto što nam je trebalo tada – i što nam treba svakodnevno – dijalog", dodao je Pejn.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na engleskom.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu