Kada je Vladimir Putin nedavno posjetio Beograd, činilo se da je prijateljstvo između Rusije i Srbije bezgranično, piše list Süddeutsche Zeitung. Vojnom paradom proslavljeno je prijateljstvo "bratskih" naroda koje vežu pravoslavlje i slavenski korijeni. Sada je drugi posjetilac, koji je u Beogradu dočekan s mnogo manje pompe, Srbiji pokazao gdje su granice prijateljstva s Rusijom. Riječ je o komesaru za proširenje EU Johannesu Hahnu, piše Süddeutsche Zeitung:

"Srbija je pravno gledano obavezna da prema Rusiji sprovede sankcije kao i EU, opomenuo je Hahn. Kao zemlja kandidat za prijem se Srbija obavezala da će svoju vanjsku politiku usaglasiti sa onom koju vodi EU.

Ukoliko između Srbije i EU ne postoji saglasnost barem po osnovnim pitanjima međunarodnog prava, onda to dovodi pod znak pitanja ambicije ove balkanske države da postane članica EU. Vlada Srbije može da se odluči za tu opciju, ali onda mora da snosi i posljedice takve odluke", piše list Süddeutsche Zeitung.

Putinovi prsti na Balkanu

Četvrt vijeka nakon pada Željezne zavjese mnoge države istočne Evrope su razočarane u Zapad. Ruski predsjednik Vladimir Putin želi da vrati uticaj koji je Moskva nekada imala preko Sovjetskog Saveza - i to bi mu moglo poći za rukom, piše list Die Welt. Ovaj list se posebno osvrće na niz država na jugoistoku Evrope koje bi mogle pasti pod uticaj Rusije. Riječ je o Mađarskoj, Srbiji, Bugarskoj, pa i o BiH. Veliko iskušenje bi za te države predstavljala ponuda "sirovine u zamjenu za prijateljstvo" koja bi mogla da se ostvari preko gasovoda Južni tok, piše ovaj list i nastavlja:

"I Srbija je uključena u taj projekat. Ona nije članica EU, ali je nedavno dobila šansu da to postane. To izaziva određene političke napetosti. EU i NATO su u Srbiji sinonim za gubitak Kosova. NATO je vodio rat protiv Srbije, a ta zemlja bi, prije ili kasnije, rado sebi pripojila i Republiku Srpsku. U BiH su nedavno održani izbori. U Republici Srpskoj su boravili gosti - ruska "folklorna" trupa koja je brojala oko 150 muškaraca. Bili su to kozaci koji su, sudeći prema lokalnim medijima, imali određenu ulogu i u konfliktu u Ukrajini.

Neki Srbi u BiH se nadaju da je to bio signal: Rusija bi mogla da im pomogne da se otcijepe od ostatka BiH i da se pripoje Srbiji. Koliko su ukorijenjena radikalno-nacionalistička mišljenja pokazalo se i kada je iz Haškog tribunala pušten na slobodu lider ekstremista Vojislav Šešelj, optužen za ratne zločine. U Beogradu ga je trijumfalno dočekala masa ljudi. Trenutno ne postoji opasnost da Srbija, Bugarska ili Mađarska okrenu leđa Zapadu i pređu na stranu Rusije. Ali bi se, s vremenom, moglo desiti da se poveća distanca prema Zapadu i da se one iz pragmatičnih razloga približe Moskvi", piše Die Welt.