Prema istraživanju digitalnog udruženja Bitkom, 59 odsto firmi u Njemačkoj već evidentira radno vrijeme svojih zaposlenih, 28 odsto želi da s tim počne još ove godine, dok samo još dvanaest odsto ne zna kada će to učiniti.

Nemački Savezni sud za rad (BAG) je još u septembru odlučio da se radno vrijeme u svakoj firmi mora evidentirati transparentno. Sud je u svojoj presudi zahtijevao od poslodavaca da uvedu „objektivan, pouzdan i pristupačan sistem“ kojim se „može mjeriti dnevni broj radnih sati zaposlenih”. Njemački sud se pozvao na presudu Evropskog suda pravde (ESP) o evidentiranju radnog vremena iz 2019.

Predsjednica suda Inken Galner je potom u februaru rekla da od zakonodavca zavisi kako će urediti oblast, a do tada ostaje da o tome pregovaraju poslodavci i sindikati.

Pročitajte još: Island uvodi četverodnevnu radnu sedmicu

Pritom, kako je rekla, „radno vrijeme zasnovano na povjerenju" koje se praktikuje u mnogim preduzećima, ne stoji na putu obaveznom evidentiranju radnog vremena: „Međutim, mora se poštovati zakonski predviđeni odmor zaposlenog od 11 sati u roku od 24 sata", a ne smije se prekoračiti ni dozvoljeno nedjeljno radno vrijeme od 48 sati.

Razlog za ovakve presude je fenomen „stalne dostupnosti“, kada se od zaposlenih očekuje da po cijeli dan odgovaraju na mejlove ili budu dostupni svojim šefovima, ili da tek tako rade prekovremeno.

Šta je uradilo nadležno Ministarstvo?

Savezni ministar rada Hubertus Hajl (SPD) najavio je sredinom decembra da će u dogledno vrijeme predložiti odgovarajući zakon i odmah odbacio zahtjeve poslodavaca za opšte ukidanje osmočasovnog radnog dana: „Zakoni o radnom vremenu služe za zaštitu zdravlja zaposlenih, a ne za ispunjavanje želja interesnih grupa", rekao je tada ministar.

Prema pisanju Zidojče cajtunga, Ministarstvo rada je sada sačinilo nacrt zakona u kojem planira obavezu elektronskog evidentiranja radnog vremena. Za to je odgovoran poslodavac, a sam unos radnog vremena može se ostaviti zaposlenom ili njegovom nadređenom.

Prema nacrtu zakona, mogući su i izuzeci, a o tome mogu da se dogovore poslodavci i sindikati ili radnički savjeti. Takozvano „radno vrijeme zasnovano na povjerenju“ takođe bi trebalo da bude moguće. Zamislivo je i „neelektronsko” ili naknadno evidentiranje radnog vremena. U izuzetnim slučajevima, moguće je da se potpuno odustane od evidencije. Takođe su predviđeni i posebni propisi za mala preduzeća.

Šta kažu kritičari?

Liberali (FDP) kao članica vladajuće koalicije tradicionalno bliski poslodavcima taj nacrt ne žele da podrže. Lider poslaničke grupe FDP Lukas Keler za Zidojče kaže da se evropska presuda mora poštovati, međutim da bi samo poslodavcima trebalo prepustiti to kako će regulisati evidenciju radnog vremena.

Herman Grehe iz opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) optužio je ministra Hajla da želi da maltretira zaposlene i poslodavce detaljima za evidentiranje radnog vremena: „Njegovi planovi smanjuju manevarski prostor za radno vreme zasnovano na povjerenju koje je danas posebno poželjno i potrebno zaposlenima i poslodavcima."

Predsjednik udruženja poslodavaca Rajner Dulger kaže: „Nažalost, nacrt zakona nije model za budućnost.“ On ističe da su se poslodavci i sindikati posljednjih godina borili za otvoreniju kulturu radnog vremena i napravili veliki napredak.

„U mnogim branšama radno vrijeme se može fleksibilno rasporediti pomoću instrumenata kao što su tekući računi radnog vremena i oblikovanje radnog vremena koje se orijentiše prema fazi života radnika“, kaže on.

 

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu