U analizi ugovora koju je sačinio TI, navodi se da transakcija koja je izvršena između Vlade RS i ruske kompanije Njeftegazinkor podsjeća na klasično pranje novca. Ukupni troškovi RS na koje se Vlada obavezala po ugovoru iznose milijardu, dok su prihodi pola milijarde maraka. Riječ je uglavnom o namjerno izazvanim štetama u procesu privatizacije među kojima su lihvarski krediti koje je Njeftegazinkor kao kupac dao Rafineriji u Brodu odnosno sebi.

Izvršni direktor TI-a BiH Srđan Blagovčanin kaže da je njihov posao završen, te da je cijeli slučaj sada na istražnim organima: „Mislimo da postoje vrlo ozbiljne indicije da se radi o sofisticiranoj operaciji pranja novca. I sada je stvar pred istražnim organima da utvrde pravo stanje, imajući u vidu da je sam posao privatizacije bio netransparentan.„ Prema analizi TI-a negativan saldo propale privatizacije pokrivaće građani i budžet.

Rafinerija će mnogima biti trrn u oku

Za ministra industrije Slobodana Puhalca privatizacija naftne industrije RS je najbolji privredni projekat u posljednjih 30 godina koji će mnogima, kaže, biti trn u oku.“U rafineriju je do sada ušlo 400 hiljada tona sirove nafte i ona radi punim kapacitetom. Svi drugi elementi koji se tiču prethodnih stanja i aranžmana po meni su u redu.“

Ministar finasija Aleksandar Džombić tvrdi da je analiza TI-a neprofesionalna: „Istina je da smo mi nešto više platili dobavljače i da smo možda nekih 10 do 15 miliona eura više platili obaveza, ali kada se sve to stavi u kontekst i kada se sve to prebije - ogromna korist je učinjena i za RS i za rafineriju.“

Rusi sami sebe kreditiraju

Problem sa rafinerijom je nastao u samom početku kada se Vlada RS proglasila prodavcem kapitala, što je mimo zakona, jer Vlada nije pravno lice koje se pojavljuje kao strana u ugovoru. Sve ostale akcije kaže ekonomista Svetlana Cenić su upitne.: „Dozvoljeno je nešto što nijednom kupcu državnog kapitala nije dozvoljeno, a to je da uzme rafineriju, onda zaduži refineriju, odnosno predmet kupoprodaje i stavi hipoteku da bi digao kredit da plati ono što je kupio. To svet video nije, ali to i jeste moguće u ovoj državi.“

„Firma posluje iz stana u Moskvi“

Cenićka tvrdi i da se ne zna ko je čiji vlasnik između Njeftegazinkora i Zarubežnjefta i da im je početni kapital 2005. godine bio pola miliona evra: „Posluju iz jednog stana u Moskvi, pa mi recite da li ste ikada čuli za tu firmu da je nešto obavljala po svetu? Nije ništa. I u Rusiji kada sam pitala poslovne ljude, rekli su mi da ta firma nema nikakvu reputaciju i da nije funkcionisala kako treba.“

Transparency Internacional zaključuje da će uvid u cijeli iznos štete zavisiti od spremnosti Vlade RS da objavi podatke koji se prema njihovim tvrdnjama skrivaju od javnosti i istražnih organa.

Autor: Dragan Maksimović

Odg. urednik: Azer Slanjankić