Njemačka je usred četvrtog talasa korona virusa i suočava se sa rekordnim brojem inficiranih. Bolnice zvone na uzbunu, a ljekari i drugo medicinsko osoblje su preopterećeni. Građani širom zemlje su zabrinuti. Svaki treći strahuje od zaraze kovidom 19. Još veći strah od toga da se sami zaraze, ljudi se plaše da ne zaraze djecu, koja još nisu vakcinisana i prije svega od težeg toka bolesti kod starijih osoba.

Ovo proizilazi iz aktuelnog ARD-ovog istraživanja Dojčlandtrend (njemački trend), koji za javni servis sprovodi „infratest dimap".

Šest od deset isptianika je zabrinuto zbog novih varijanti virusa kao što je omikron. Isto toliko njih – i time primjetno više nego krajem prošle godine – strahuje od uskih grla u medicinskom zbrinjavanju oboljelih. Svaka druga ispitana osoba plaši se samoće i toga da će narednih nedjelja morati da se odrekne susreta s rodbinom, prijateljima i poznanicima. Takođe je u poređenju sa decembrom 2020. porasla i zabrinutost zbog ekonomskih posljedica.

Ko je odgovoran za neupsjehe?

Dosadašnja reakcija politike na ovaj četvrti talas na Nijemce nije djelovala ubjedljivo. Osam od deset ispitanih kritikuju krizni menadžement savezne i pokrajinskih vlada. Tek svaka šesta osoba je zadovoljna.

Još uvijek aktuelna Vlada Njemačke dobila je posebno loše ocjene. Svaki drugi je krivi što nije reagovala ranije i što je Nejmačka uvučena u duboku krizu. Od nove koalicione vlade (SPD, Zeleni i FDP), koja će sljedeće nedjelje preuzeti kormilo građani očekuju žešći kurs u korona politici.

Troje od četvoro ispitanih za obaveznu vakcinaciju

Ovog četvrtka su savezna i pokrajinske vlade usvojile pooštrene mjera za suzbijanje korona virusa. Većina građana podržava ovaj kurs. 60 odsto ispitanih za anketu Dojčlandtrend su rekli da dosadašnje mjere nisu dovoljne. To je najveći procenat od izbijanja pandemije. Samo 20 odsto građanki i građana smatra da su dosadašnje mjere primjerene aktuelnoj situaciji, dok 17 odsto njih misli da su pretjerane.

Uvođenje obavezne vackinacije ima sve više pristalica. Takođe i isključivanje publike sa fudbalskih utakmica Bundeslige, stroža ograničenja kontakta, kao i zatvaranje barova,  kafana i božićnih sajmova.

Ali, ponovno zatvaranje prodavnica i restorana bi naišlo na negodovanje. Najveće protivljenje je ograničenjima u školama i obdaništima.

Svaki drugi građanin zadovoljan Olafom Šolcom

8. decembra će Olaf Šolc biti izabran za novog kancelara Njemačke. Na političkoj skali omiljenosti političar SPD-a je na drugoj poziciji, odmah iza još uvijek aktuelne kancelarke Angele Merkel. Šolcovim radom zadovoljno je 51 odsto građana Njemačke, a Merkel 68 odsto. Na trećem mjestu je premijer Bavarske Markus Zeder (45 procenata). Slijede budući ministar privrede Robert Habek (42 procenta) i šef FDP-a Kristijan Lindner (38 procenata), koji će od naredne nedjelje preuzeti Ministarstvo finansija.

Na saveznim parlamentarnim izborima u septembru SPD je bio najjača snaga. Prema istraživanju Dojčlandtrend to je još uvijek, iako je izgubio na popularnosti. S druge strane CDU i CSU, koji će od naredne nedjelje preći u opoziciju bilježe blagi porast.

Ko se najbolje izborio u koalicionom ugovoru?

Takozvana „semafor-koalicija", koju čine SPD, Zeleni i FDP dva mjeseca je radila na koalicionom sporazumu. Koja partija je najviše uspjela da progura svoje političke pozicije? 37 odsto ispitanika smatra da su to liberali FDP-a, 32 odsto misli da su to socijaldemokrate a samo 13 procenata kaže da su to Zeleni.

Interesantan je uvid u partijske preference ispitanih građanki i građana. Dok pristalice SPD-a i FDP-a smatraju da su njihove partije u prednosti, Zeleni to vide drugačije. Samo manjina je mišljenja da je njihova partija dobro pregovarala.

Ali, ipak 76 odsto pristalica Zelenih smatra da koalicioni sporazum daje prave odgvoore na pitanja budućnosti. Kod pristalica SPD-a 66 odsto a kod FDP-a 61 procenat. Nasuprot tome pristalice opozcionih partija su mahom skeptične.

Spustiti staronsu granicu za glasanje na 16 godina? Neka hvala!

U planove semafor-koalicije, koji imaju jasnu podršku u stanovništvu, spadaju i planirano povećanje minimalne zarade (86 prema 11 odsto), kao i usvežnjavanje državnih izdataka za djecu u jedan osnovni dječiji dodatak (80 prema 10 odsto). Ogromnu podršku ima i izgradnja postrojenja za obnovljivu energiju (83 prema 12 odsto) isto kao i uvođenje klimatske provjere u savezno zakonodavstvo (75 prema 17 procenata).

Velika podrška je data i postepenom izbacivanju uglja (56 prema 37 odsto), kao i ukidanju zabrane reklamiranja abortusa (47 prema 40). Planovi za legalizaciju kanabisa su tu negdje – 43 odsto građana se izjasnilo za, dok ih je 47 odsto protiv.

Građani su protiv olakšavanja dobijanja državljanstva za migrante (41 prema 50 odsto). Većina je takođe protiv proizvodnje borbenih bespilotnih letjelica za njemačku vojsku Bundesver. Najmanje podrške je dobilo smanjenje granice za pravo izlaska na izbore na 16 godina. Samo 30 odsto ispitanih građana u Dojčlandtrendu je za dok ih je 65 odsto protiv.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu