Moj poznanik Artjom voli Finsku: prelijepa jezera, ljubazni ljudi, čist vazduh. On poznaje zemlju jer tamo često odlazi. Artjom živi u Sankt Peterburgu i koristi pojednostavljeni vizni režim finskog konzulata u svom rodnom gradu, koji je na snazi već godinama. Čak i sada, nakon što je barem direktna vazdušna ruta ka Evropi zatvorena za Ruse. Od početka rata u Ukrajini, evropsko nebo je zatvoreno za ruske avione i obrnuto, a avionima iz EU više nije dozvoljeno da lete u Rusiju.

Zato Artjom ide kolima. Do Helsinkija i nazad svakih nekoliko vikenda, skoro 400 kilometara. Vožnja u jednom pravcu traje oko pet sati. Takođe je brže ako se vozi samo do Lapenrante, sljedećeg po veličini finskog grada u blizini ruske granice.

Nema odmora za Ruse u Evropi

Ali, za razliku od mog poznanika Artjoma, hiljade drugih ruskih turista se ne vraćaju. Bar ne odmah. Mnogi od njih voze se pravo sa granice do aerodroma Helsinki-Vanta da bi letjeli dalje na zapad. Rusi su od početka godine podnijeli skoro 60.000 zahtjeva za dobijanje finskih viza, izračunali su finski mediji. Većina podnosilaca zahtjeva za šengensku vizu došla je iz Sankt Peterburga. I upravo ova kapija ka Evropi sada zabrinjava mnoge Evropljane. Argument glasi: dok Moskva bombarduje ukrajinske gradove, ruski građani nikako ne mogu da uživaju u ljetovanju na Zapadu.

Baltičke države ionako mjesecima nisu bile destinacija za putovanja Rusa. Estonija, Litvanija i Letonija više ne izdaju turističke vize ruskim državljanima. Letonija ide još dalje i odnedavno dozvoljava ulazak u zemlju samo u slučaju smrti bliskog rođaka.

Šefice vlada Finske i Estonije nedavno su pozvale druge evropske zemlje da Rusima prestanu da izdaju turističke vize. U Finskoj 58 odsto stanovništva više ne želi turističke vize za Ruse - pokazalo je istraživanje javne televizije Yle.

EU i dalje diskutuje o vizama za Ruse

Šengenske vize za Ruse će krajem avgusta biti tema na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije u Pragu. EU ima 27 država članica, od kojih ne pripadaju sve šengenskom prostoru koji broji 26 članica. Četiri zemlje – Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn – koje takođe izdaju šengenske vize uopšte nisu članice Evropske unije.

Dmitrij Lanko sa katedre za evropska istraživanja Državnog univerziteta Sankt Peterburga u aktuelnoj diskusiji vidi ni više ni manje nego „svakodnevni nacionalizam". On je u intervjuu za DW kritikovao „težnju da se kažnjavaju svi Rusi". U kategoriju „Rusi" ne spadaju samo etnički Rusi, tvrdi on, već i „Tatari, Čečeni i predstavnici svih naroda Ruske Federacije bez izuzetka, uključujući Ukrajince koji žive u Rusiji".

Estonska premijerka Kaja Kalas dolila je ulje na vatru i tvitovala: „Posjetiti Evropu je privilegija, a ne ljudsko pravo". Njene riječi nailaze na veliku dozu nerazumijevanja u Rusiji. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je ovaj citat „besmislicom" koji dolazi od „estonskih fantasta". Zaharova se podsmijevala na Telegramu: „Prava privilegija je imati sreće da vidite Rusiju u svoj njenoj raznolikosti i veličanstvenosti.

Nemojte se boriti protiv turista „zbog geopolitike"

Za Aleksandra Gorohova iz Saveza ruskih turističkih organizacija „Sonato" ova razmjena udaraca predstavlja „emocionalni izliv". On podsjeća za DW da ruski turisti donose novac, čak i ako je riječ o tranzitnom turizmu. „Po mom mišljenju, ove zemlje treba da se bore da ovaj tok tranzitnih turista pretvore u pravi turistički tok sa noćenjima itd." On se zalaže za pragmatična rješenja: ne treba se boriti protiv turista „zbog geopolitike".

Ni moj poznanik Artjom iz Sankt Peterburga ne želi da "upadne u klinč geopolitike", pogotovo što ni on ni njegovi prijatelji nikada nisu glasali za Vladimira Putina. Međutim, on razumije moguću zabranu viza. Artjom planira novo kratko putovanje za vikend u Lapenrantu. Dok god je moguće.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu