Četiri godine su ministri finansija u evropskim prijestonicama imali mira od kontrolora i savjetnika Evropske komisije u Briselu. Zbog korona-krize i ruskog rata protiv Ukrajine, od 2020. su bila suspendovana fiskalna pravila za nacionalne budžete i stroga ograničenja duga.

Ali, od ove godine pa nadalje, ograničenja će se ponovo primjenjivati – u malo izmjenjenom i labavijem Paktu EU za stabilnost i rast. Pa ipak, i u novom paktu ostaju stari kriterijumi: tri odsto novog duga i 60 odsto ukupnog duga mjerenog u odnosu na ekonomsku proizvodnju (BDP).

Dugovi – malo poređenje

U evrozoni, odnosno zemljama čiji je valuta evro, prosječan odnos duga i BDP je 88 odsto, slično kao i u Kini kod koje ta vrijednost iznosi 87 procenata.

A Njemačka, najveća ekonomija u EU, posluje relativno dobro sa 63 odsto ukupnog duga i novim zaduženjem od 2,5 odsto.

Japan, članica G7, već odavno ima najveći udio duga u svijetu: 256 odsto BDP. Sjedinjene Američke Države, takođe članica G7, su na 122 odsto duga u odnosu na svoj BDP. Norveška, koja nije članica EU, a bogata je naftom i gasom, jedna je od rijetkih zemalja u svijetu koja godinama ostvaruje budžetski suficit i to od oko 80 odsto BDP.

Sedam zemalja ima previše dugova

Komisija EU je, kao što je i njena dužnost, pažljivo razmotrila upravljanje budžetom država-članica. Dobra vijest: koeficijenti duga svih zemalja EU, osim Estonije, polako opadaju poslije apsolutnog vrhunca 2020.

Protiv sedam članica Evropska komisija namjerava da pokrene procedure – Francuska, Italija, Belgija, Malta, Slovačka, Mađarska i Poljska imaju više od tri odsto novog duga. Francuska ima tekući deficit od 5,5 odsto sa ukupnim dugom od 110 odsto BDP. Italija ima novi dug od 4,5 odsto s ukupnim opterećenjem od 140 odsto BDP.

Formalni postupak protiv sedam zemalja mora pokrenuti Savjet ministara EU u julu.

Sedam dužnika, a posebno Francuska i Italija, moraju da predstave program restrukturiranja svojih javnih finansija do 20. septembra. To je saopštio Valdis Dombrovskis, potpredsjednik EU za ekonomska pitanja. Pored toga, Evropska komisija će formulisati sopstvene preporuke za konsolidaciju njihovih budžeta.

Jedini postupak zbog deficita u EU trenutno je u toku protiv Rumunije. Ta zemlja je imala previše novih dugova i pre korona-krize 2020. i do sada je neadekvatno sprovodila mjere koje je preporučila Evropska komisija.

Sada se ne traže stroge mere štednje

Faza konsolidacije dužnika sada može da traje četiri godine, dok se ne postigne održivo smanjenje novog duga. Prije reformisanja Pakta stabilnosti, pravilo su bili godišnji ciljevi, što je moglo dovesti do veoma strogih programa štednje.

Stroga je štednja, kao poslije finansijske krize 2008., sada „užasno pogrešan“ odgovor, ocijenio je nadležni komesar EU za privredu Paolo Đentiloni. Važnije su, dodaje, strukturne reforme i ulaganja na pravim mjestima.

„Danas se fokusiramo na tri stvari: jačanje konkurentnosti, sprovođenje nacionalnih planova oporavka nakon kovida i primjenu novih pravila za dobro finansijsko upravljanje“. Ne živimo u normalnim vremenima i ne možemo jednostavno da se vratimo normalnim fiskalnim pravilima, dodao je komesar, imajući u vidu rat u Ukrajini.

Ekonomsko razvedravanje na horizontu

Otvaranje procedura za prekomjerni deficit je sasvim normalni instrument Evropske komisije, objašnjava komesar za trgovinu i potpredsjednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis. Oporavak privrede polako uzima maha, što olakšava i smanjenje duga.

„Iz ekonomske perspektive, vidimo sporo, ali postojano razvedravanje na horizontu. Inflacija je u velikoj mjeri smanjila kupovnu moć ljudi. Sada inflacija ponovo opada i to bi trebalo da se nastavi“, predviđa Dombrovskis.

Evropska komisija je saopštila da zapravo još ima dovoljno novca. Članice EU potražile su samo 38 odsto ili 240 milijardi evra za investicije iz zajedničkog Korona-fonda EU za razvoj. Realizacija projekata mora ići brže, jer se 2026. završava taj fond, prvi u istoriji EU koji se finansira zajedničkim dugom.

Mješovite reakcije

Markus Ferber (CSU) je novoizabrani poslanik u Evropskom parlamentu i finansijski stručnjak. On je zadovoljan što je Komisija EU donijela neprijatnu odluku da pokrene procedure za prekomjerni deficit i protiv velikih država-članica poput Francuske i Italije.

„I ubuduće se mora dosljedno držati te linije. Da je Komisija odlučila drugačije, novi Pakt za stabilnost i rast pretrpio bi ozbiljnu štetu već prilikom prve primjene“, ocijenio je Ferber u Briselu. On ujedno nije propustio da istakne da je Francuska u proteklih 15 godina čak 14 puta prekršila kriterijume deficita, ali da nikada nije bila kažnjena.

Zeleni, ljevica i sindikati su veoma kritički nastrojeni prema mogućim mjerama štednje. „Prisiljavanje država-članica na drakonske rezove budžeta je recept za ekonomsku, socijalnu i političku katastrofu“, navodi se u saopštenju Evropske konfederacije sindikata ETUC.

*ovaj članak je najpre objavljen na njemačkom jeziku