„Sporazum je na ledu i tamo će i ostati neko vrijeme“, kaže Bernd Lange, predsjednik Odbora za trgovinu Evropskog parlamenta. Velike parlamentarne grupe u Evropskom parlamentu, koje bi sporazum sa Kinom trebalo da odobre, prošle sedmice su odlučile da se ne bave „Sveobuhvatnim sporazumom o investicijama“ (CAI) dokle god su na snazi kineske sankcije protiv više evropskih poslanika.

Potpredsjednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis, u utorak je u jednom intervjuu objasnio da je sporazum „na neki način suspendovan“. Trgovinska politika ne može da se odvoji od kineskih sankcija koje od marta pogađaju poslanike zbog njihove kritike stanja ljudskih prava i ugnjetavanja ujgurske manjine u Kini.

„Gospodin Dombrovskis zapravo ništa novo nije rekao, ali nikada nije rekao tako jasno“, kaže poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Rajnhard Bitikofer.

I Bitikoferu je zabranjen ulazak u Kinu. On je predsjedavajući Kineske radne grupe u Evropskom parlamentu i otvoreno kritikuje jednopartijsku diktaturu u Narodnoj Republici.

Sve više kritika

Nakon što su SAD i grupa sedam najznačajnijih industrijskih zemalja (G7) zaooštrili ton prema Pekingu, sada to čini i Evropska unija. Kritike nacrta investicionog sporazuma počele su još početkom godine. Prema ocjeni mnogih evroparlamentaraca, on ne nudi dovoljno prednosti i pravne sigurnosti evropskim kompanijma i Kina ne čini značajne ustupke.

„Sporazum je usvojen na silu“, smatra stručnjak za trgovinska pitanja Bernd Lange. Pred sam kraj 2020. godine, njemačko predsjedavanje Savjetu EU, a uz pomoć Francuske, najavilo je politički dogovor sa Kinom o sporazumu, jer je kancelarki Angeli Merkel bio veoma važan taj uspjeh. 

To je i razumljivo, jer Njemačka je daleko najveći trgovinski partner Kine u EU, ističe poslanih Zelenih Bitikofer. Posebno bi njemački i francuski koncerni, a narocito automobilska industrija, profitirali od investicionog sporazuma. S druge strane, manje države EU nisu naročito zainteresovane za taj ugovor.

Merkel brani sporazum

Njemačka kancelarka Angela Merkel u srijedu je ukazala na značaj sporazuma. To je „veoma važan poduhvat, jer, kada je riječ o pristupu tržištu, dobijamo više reciprociteta", rekla je kancelarka na sastanku s poslaničkom grupom demohrišćana CDU/CSU. Kada je riječ o Kini, važno je uzeti u obzir „širu sliku“.

U planu je bilo da se do kraja ove godine s kineskom stranom postigne dogovor o konkretnom tekstu ugovora, da ga odobre države-članice EU i da onda sa parlamentom EU krene proces ratifikacije. Taj vremenski plan sada pada u vodu.

„Bez značajnog popuštanja“ ništa neće ići, ocjenjuje predstavnik demohrišćana zadužen za spoljnopolitička pitanja Mihael Galer. Sankcije Pekinga uperene su inače i protiv njega.

Trojni pristip prema Kini: partner, konkurent, rival

Evropska unija je još prošle godine odlučila da Kinu tretira na tri načina: kao partnera, kada je riječ o zaštiti klime i trgovini. Kao konkurenta na svjetskom tržištu budućih tehnologija i podataka. I kao rivala, kada se radi o političkom sistemu i ljudskim pravima. Tu strategiju, komesari EU zaduženi za industrijsku politiku i konkurenciju, Tjeri Breton i Margret Vestager, pokušavaju da podupru novom ekonomskom politikom.

Evropska unija bi, prema riječima Margret Vestager, trebalo da ostane otvorena za poslovanje, ali istovremeno i da postane strateški nezavisnija. „Otvorenost zahtijeva pravičnost“, rekla je obraćajući se, ne samo Kini.

„Evropska unija je velesila kada je riječ o trgovini i investicijama“, istakla je Vestager u Briselu. Ta pozicija bi morala da se brani i da se tržište EU zaštiti od nelojalne konkurencije. Tako bi ubuduće državnim kompanijama, recimo iz Kine, trebalo da bude zabranjeno da kupuju kompanije u Evropi, ako se pritom koristi državna pomoć koja je u EU zabranjena. 

Narednih mjeseci Evropska komisija takođe želi da donese zakone kojima bi javni ugovori iz Evrope bili ukinuti za kineske kompanije, ako kineskim ponuđačima Peking omogućava nepoštene prednosti.

„Kina je posljednjih godina postala restriktivnija iznutra i agresivnija spolja", smatra evroposlanik Rajnhard Bitikofer. Na to mora da se reaguje složno sa novom američkom administracijom. EU takođe planira i „zakon o lancu snabdijevanja“, kojim bi upotreba prisilnog rada za uvozne proizvode – ne samo iz Kine – trebalo da bude isključena.

Zemlje EU se ne slažu

Njemačka i Francuska, koje nadproporcionalno profitiraju od trgovine sa Kinom, snažno su se zalagale za Sporazum o investicijama. Posebno je nemačka kancelarka Angela Merkel zainteresovana za dobre odnose sa Kinom, što je tek nedavno postalo jasno, nakon bilateralnih konsultacija s kineskim rukovodstvom. Pored toga, 16 država EU zagovora saradnju s Kinom u okviru inicijative „Pojas i put", odnosno „Novi put svile", kojom Kina evropskim partnerskim državama obećava velike investicije.

To očigledno utiče na odluke u Briselu: članica EU, Mađarska, koja je važan dio „Novog puta svile“, već nedjeljama u Savjetu ministara EU blokira zajedničku osudu kineske politike prema Hongkongu.

Evropska komisija će sada pokušati da objedini različite interese zemalja-članica u odnosu na Kinu.

To nije lako, smatra Rajnhard Bitikofer, koji već godinama njemačku politiku prema Kini kritikuje kao suviše jednostranu. „Jasno je međutim da CAI, Sporazum sa Kinom kakav trenutno postoji, nikada neće stupiti na snagu“, rekao je Bitikofer prije nekoliko nedjelja.

On smatra da je skandalozno to što su „Sveobuhvatnim sporazumom o investicijama“ (CAI) prihvaćena ograničenja za evropske nevladine organizacije i fondacije u Kini, koja čak prevazilaze i dosadašnja kineska ograničenja.

 Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu