Preliminarni rezultati izbora u Srbiji su pokazali da istraživači javnog mnjenja nisu previše pogriješili i da su bile neopravdane optužbe opozicije da je njihov rejting dvostruko veći od prognoziranog. Aleksandar Vučić je pobijedio u prvom krugu predsjedničkih izbora, opozicija nije uspjela da osvoji Beograd, na parlamentarnim izborima najviše glasova osvojila je Srpska napredna stranka (SNS), ali po prvi put neće moći samostalno da formira vladu.

- pročitajte još:Naprednjački monolit poljuljan u Beogradu, ali i dalje stoji

Kao najveći gubitnici izbora se stoga vide opoziciona grupacija Ujedinjeni za pobjedu Srbije, a donekle i SNS, jer njen rejting solidno zaostaje u odnosu na predsjednika stranke, dok se kao izvjesno iznenađenje tumači ulazak u parlament tri desničarske liste. To skretanje udesno, kao i odličan rezultat Socijalističke partije Srbije (SPS), tumači se kao rezultat njihove otvorene podrške Rusiji i njenoj politici.

Stagniraju opozicioni glasovi

Kao jedan od ključnih problema prodemokratske i proevropske opozicije, Dejan Bursać, iz Instituta za političke studije, navodi činjenicu da „ona već u nekoliko izbornih ciklusa uopšte ne povećava svoj saldo glasova. Već dugi niz godina se ta opozicija obraća potpuno istom biračkom tijelu. Oni moraju da razmisle kako da povećaju taj broj, u odnosu na nekih 800.000, do 850.000 glasova koje dobijaju u već nekoliko ciklusa izbora.“

Opozicija je do sada uglavnom bila uspješna samo u stvaranju razdora i međusobne rascjepkanosti i veliko je pitanje koliko će i nakon ovih izbora krenuti putem veće integracije. Politički analitičar Boban Stojanović smatra da bi to bilo logično, ali istovremeno sumnja da će se to dogoditi, „imajući u vidu i odnose lidera, koliko su se teško pravile te koalicije, kao i to koliko imaju različite pristupe opozicionoj borbi. U tom smislu nisam optimista“, navodi Stojanović.

Rast desnice – upozorenje Vučiću

Desni dio političkog spektra na proteklim izborima dobio je otprilike isti dio biračkog tijela kao i uslovno rečeno lijeva opozicija. Sada se između ta dva pola nalaze Aleksandar Vučić i SNS. Na taj momenat, da je Srbija skrenula udesno, u izbornoj noći pažnju je skrenuo i sam Vučić.

- pročitajte još:Brisel ili Moskva? Sada Vučić mora da odluči

Kako za DW kaže Dejan Bursać, „rat u Ukrajini i poruke vlasti o miru i stabilnosti reflektovali su se na predsjedničke izbore, ali se to nije prelilo i na parlamentarne izbore. Očigledno je da su građani na neki način željeli da kazne SNS zbog nekog percipiranog prozapadnog zaokreta, ali i da upozore vlast na potencijalne sankcije Rusiji. Taj stav je očito važan biračima i to je i neko upozorenje Vučiću šta raditi po tom pitanju“, ocjenjuje Bursać.

Boban Stojanović smatra da je to „idealna pozicija za Vučića, jer je rascijep unutar opozicije mnogo veći nego u odnosu opozicije prema vlasti. Mislim da Vučiću odgovara ulazak ove tri desne liste u parlament, jer ga oni neće oštro napadati po nekim pitanjima. To će negdje biti i dobro Vučićevo opravdanje pred Zapadom, koje on može da koristi kao upozorenje šta se može dogoditi ako ta rusofilska struja naraste, u odnosu na mene koji sam umjeren i zauzimam neku centralnu poziciju“, naglašava Boban Stojanović.

Uslovi političke borbe

Tokom kampanje se stekao utisak da je opozicija daleko veću pažnju posvetila beogradskim izborima i stoga je primjetno da su i rezultati na lokalnom nivou širom Srbije bili podjednako razočaravajući. Međutim, Boban Stojanović ističe da je opozicija zaista „obilazila mjesta širom Srbije, ali su tu problem zapravo uslovi političke borbe. Svuda van Beograda i većih centara zaista je teško biti opozicioni aktivista. Neko će reći da je to moglo tokom devedesetih, ali sada, u vrijeme društvenih mreža i svega ostalog, mogućnost kontrole javnog sektora daleko je veća i ljudi prosto biraju lakši put“, napominje Stojanović.

Dejan Bursać kaže da je i kampanja opozicije „kasno počela, da je bila opterećena sukobom oko predsjedničkog kandidata i da generalno nije bila dobro organizovana. Opozicija previše pazi da ne izgubi glasove u nekom svom krugu i ne pokušava da dopre do neke šire javnosti. Nisam čuo nijedan inovativan stav, ne znam šta su glavne poruke, osim neke opšte da je ugrožena demokratija i da nije dobra medijska scena. A to nije nešto što zanima prosiječnog glasača“, skreće pažnju Bursać.

SNS obesmislio parlament

Ako bi trebalo tražiti neke pozitivne strane proteklih izbora, onda je to činjenica da će u narednom sazivu parlamenta ipak biti izvjestan broj opozicionih poslanika. Koliko će to doprineti nekoj boljoj vidljivosti opozicije i promovisanju njihovih stavova?

Boban Stojanović primećuje da je jedan dobitak „to što će opozicija sada dobiti novac za redovno finansiranje i dobiće neku bolju vidljivost kao parlamentarne stranke. Ali, mislim da će SNS vrlo brzo obesmisliti debatu i parlamentarni rad, i čini mi se da ćemo imati sličnu situaciju kao kada je u pretprošlom sazivu to bilo mučno gledati i kada je opozicija na kraju i napustila parlament“, ocenjuje taj analitičar.

Veće budžetsko finansiranje i veći medijski prostor i Dejan Bursać vidi kao benefite za opoziciju, a „sa druge strane parlament više neće biti jednostranačka pričaonica. Mislim da će tu biti neke dinamike i neke debate, i to je sve dobro i za građane i demokratiju u Srbiji“, zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu