Podaci o trgovini ukazuju na to da ruska rafinisana nafta i dalje stiže u Tajvan, iako je ta država navela da će smanjiti njen uvoz.

Izvještaj koji je u oktobru objavio Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) sa sjedištem u Helsinkiju otkrio je da je Tajvan postao najveći svjetski uvoznik ovog derivata fosilnih goriva.

Kiaran Tajler, glavni analitičar za naftu u briselskoj kompaniji za analizu trgovinskih podataka Kpler, kaže da se uvoz ruske nafte u Tajvan nije značajno usporio, iako su vlasti najavile da neće obnavljati ugovore za njenu kupovinu.

Podaci Kplera pokazuju da su količine nafte iz Rusije koje uvozi kompanija Formoza petrokemikal korporejšn (FPCC Formosa Petrochemical Corporation) ostale stabilne tokom novembra i decembra.

„Formoza neće obnavljati nove dugoročne ugovore naredne godine, ali očigledno ne odustaje od ispunjavanja već zaključenih ugovora“, rekao je Tajler za DW.

On očekuje da će se obim uvoza naglo smanjiti na početku ove godine kada budu isticali godišnji i tromjesečni ugovori.

Nafta je neophodna za proizvodnju hemikalija potrebnih u visokotehnološkoj industriji, uključujući proizvodnju poluprovodnika.

Tajvan smanjuje uvoz nafte

Izvještaj je podstakao raspravu u Tajvanu o mogućoj zavisnosti od Rusije, pri čemu su pojedini poslanici upozorili da bi Kina u budućnosti mogla da iskoristi tu zavisnost protiv Tajvana, s obzirom na sve bliže odnose Pekinga i Moskve.  

Tajvanski ministar ekonomskih poslova Kung Ming-Sin kasnije je za domaće medije izjavio da ugovori Formoze za rusku naftu uskoro ističu i da je kompanija „pristala da u budućnosti ne kupuje rusku naftu“.

Za Vikendena iz CREA ovaj slučaj pokazuje kako je moguće izvršiti pritisak na kompanije koje nastavljaju da kupuju ruske derivate sirove nafte.

Ugalj takođe u fokusu

Iako je Tajvan brzo reagovao kako bi smanjio uvoz iz Rusije i umanjio rizik zavisnosti, ovaj slučaj je skrenuo pažnju na energetsku strukturu ostrva.

Više od 80% energije u Tajvanu trenutno dolazi iz uvoznog uglja i tečnog prirodnog gasa (LNG), iako se udio uglja postepeno smanjuje, dok obnovljivi izvori energije dobijaju veći značaj. Oko 97% ukupne energije Tajvan uvozi.

Dženg Rui-He kaže da zavisnost Tajvana od uvoza goriva znači da se zemlja suočava sa „značajnim geopolitičkim rizicima“.

Ugalj je takođe bio jedna od ključnih tema izvještaja CREA. U njemu se navodi da je Tajvan u velikoj mjeri uspio da smanji zavisnost od ruskog uglja, pri čemu je uvoz tog fosilnog goriva iz Rusije u prvih šest mjeseci 2025. pao za 67% u poređenju sa istim periodom 2024. godine.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, tajvanski uvoz ruskog uglja je postepeno rastao, dijelom zato što je postao jeftiniji. „Sasvim je prirodno da je Tajvan pokušao da ostvari što veći profit uvozom jeftinijeg ruskog uglja“, rekao je Vikenden. 

On kaže da je i dalje zabrinut zbog privatnih kompanija koje kupuju ugalj iz Rusije, iako su količine trenutno relativno male. Ipak, dodaje da „rizik više nije veliki“. 

Rafinisani proizvodi i dalje u centru pažnje

Pored uglja, Tajvan i dalje uvozi male količine LNG-a iz Rusije, ali ukupno gledano, zemlja trenutno ne djeluje previše osjetljivo na pritiske Moskve ili Pekinga.

Dženg Rui-He ističe da je energetska raznovrsnost osnovni princip državne politike, ali dodaje da troškovi uvijek ostavljaju mogućnost da Rusija u nekom obliku ostane dio energetskog miksa Tajvana.

„Iako se uvoz iz Rusije kritikuje, u stvarnosti se moraju uzeti u obzir i faktori poput inflacije, opterećenja potrošača i industrijske konkurentnosti“, rekao je. „Mislim da je političarima veoma teško da pronađu ravnotežu.“

Luk Vikenden smatra da je Tajvan pozitivan primjer za smanjenje energetskih tokova iz Rusije, ali upozorava da Evropska unija mora da zadrži i pojača pritisak, posebno kada je riječ o rafinisanim naftnim proizvodima.

EU je nedavno pooštrila sankcije i pozvala trgovce i operatere da uspostave procedure detaljne provjere kako bi se smanjio rizik da proizvodi napravljeni od ruske sirove nafte uđu na tržište Unije. Poseban fokus stavljen je na robu koja dolazi iz Turske, Kine i Indije, zbog njihovog velikog nedavnog uvoza ruske sirove nafte.

Međutim, sama EU je ukazala na činjenicu da se nafta, jednom kada se pomiješa, ne može fizički razdvojiti, te da je „nemoguće certifikovati porijeklo svih molekula sirove nafte uvezene u EU".