Izraelski premijer Benjamin Netanjahu hitro je čestitao Donaldu Trampu, nazivajući njegov trijumf „najvećim povratkom u istoriji“.

U ushićenju su prednjačili izraelski ministri iz redova krajnje desnice, Bezalel Smotrič i Itamar Ben-Gvir koji su, još pre zvanične pobjede, posvetili tvitove Trampu.

Netanjahuova kancelarija saopštila je da je izraelski premijer „bio među prvima“ koji su telefonirali sa Trampom, te da je razgovor bio „srdačan“, a da se pričalo o bezbjednosti Izraela i iranskoj prijetnji.

Trampova pobjeda došla je samo nekoliko sati pošto je Netanjahu otpustio ministra odbrane Joava Galanta koji je viđen kao ključni čovjek sa komunikaciju sa administracijom odlazećeg američkog predsjednika Džoa Bajdena.

Prema jednoj anketi, dvije trećine Izraelaca zadovoljne su što je Tramp pobijedio.

„Nadamo se da će Donald Tramp uraditi sjajne stvari za našu zemlju, takođe i za Ameriku“, rekao je jedan mladi prolaznik u Jerusalimu za DW.

Za Jehudu Šaula iz nezavisnog izraelskog trusta mozgova Ofek, stvar je jasna – sličan se sličnom raduje.

„Mislim da je za ministre Smotriča i Ben-Gvira činjenica da Izrael ima najekstremniju vladu u istoriji poput dobitka na izraleskoj lutriji. A to što Donald Tramp ulazi u Bijelu kuću je kao da su pride dobili i na američkoj lutriji“, kaže Šaul.

Podržaće aneksiju Zapadne obale?

Tokom prvog mandata, Tramp je povukao nekoliko kontroverznih poteza u prilog Izraelu, posebno kada je 2017. prebacio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Priznao je i izraelski suverenitet nad okupiranim Golanskim visoravnima.

Smatra se da je Tramp arhitekta niza sporazuma između Izraela i arapskih zemalja, donesenih bez razmatranja palestinskog pitanja.

U drugom mandatu, smatraju stručnjaci, Tramp bi mogao otići još dalje i podržati plan da Izrael zvanično anektira dijelove Zapadne obale u kojima već ima naselja ortodoksnih Jevreja, a da Palestincima tek prepusti autonomiju u preostalim enklavama.

„Bojim se da ćemo vidjeti blanko-ček za izraelske vlasti da rade štagod hoće na Zapadnoj Obali“, kaže Jehuda Šaul.

Izraelski listovi prenose da je među izraelskim naseljenicima u okupiranoj Zapadnoj obali nastalo „euforično raspoloženje“ zbog pobjede Trampa.

Tramp hoće brz kraj rata?

Pa ipak, odnosi Netanjahua i Trampa su zahladili kada je potonji izgubio izbore od Bajdena. Poslije terorističkih udara Hamasa od oktobra prošle godine, Tramp je kritikovao Netanjahua da je bio nepripremljen, tvrdeći da se ništa slično ne bi desilo da je on, Tramp, i dalje u Bijeloj kući.

„Mislim da se Netanjahu na neki način boji Trampa“, kaže Alon Pinkas, bivši izraelski diplomata u Njujorku.

„Netanjahu misli da može da manipuliše Trampom, ali je takođe uplašen kako bi Tramp mogao da reaguje. Bajden, recimo, nikada nije vršio pritisak na Netanjahua, nikad nije reagovao na njegove manipulacije“, dodaje Pinkas.

Eksplozivno stanje na Bliskom istoku traži pažnju Vašingtona. Tramp je do sada samo tvrdio da će okončati ratove u Gazi i Libanu, bez iznošenja detalja.

U aprilu je Tramp rekao da Izrael „marketinški gubi rat u Gazi“ i tražio da se „to završi brzo“.

„Tramp je jasno poručio Netanjahuu da želi da se sve završi do 20. januara, kada ovaj ulazi u Bijelu kuću“, kaže Pinkas.

Za Palestince ništa dobro

Postoje bojazni da Palestinci neće moći da se vrate u sjeverni deo Pojasa Gaze, gdje je Izrael obnovio ofanzivu, a civili su između borbi i gladi.

Procjenjuje se da je 90 odsto stanovnika Gaze raseljeno tokom 14 mjeseci rata.

Jedan od njih je Šadi Asad (22) iz izbjegličkog kampa Džabalija u sjevernoj Gazi. Ničemu se više ne nada iz Amerike.

„Kamala Haris je dio trenutne vlasti i podržavala je Izrael i rat“, rekao je za DW ovaj student iz južnog dijela Gaze gdje sa porodicom boravi u šatoru.

„Živimo u neviđenom stanju poniženosti i nikoga nije briga za nas“, dodao je. „Samo hoćemo da rat stane, sa ili bez dogovora, sa ili bez Trampa.“

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu