„Brelog" zapravo znači bremenska logistika. To je kratica, koja se prirodno nametnula kada je prije deset godina osnovana ova špediterska firma. Direktor Arne Liken je potvrdio da im je napast potkornjaka otvorila neočekivane poslovne mogućnosti.

„Mi već dugo izvozimo trupce i rezanu građu. Ali, potkornjaci su dodatno pojačali posao!"

Špedicija je počela sa 15 zaposlenih i obrtom u visini 15 miliona evra. Šef je u međuvremenu udvostručio broj zaposlenih, a promet se utrostručio. Takođe i zahvaljujući potkornjacima. Ali, zašto se oštećeno drvo iz njemačkih šuma izvozi širom svijeta? Odgovor stiže s Dalekog istoka.

„Kinezi poručuju ogromne količine drveta, koje su napali potkornjaci jer je jeftino a može da se upotrijebi u građevinarstvu za šalovanje ili za pakovanje."

Skoro milion tona godišnje ode u Kinu

Bremenska špedicija godišnje u Kinu izveze 40.000 kontejnera drveta. U svakom kontejneru su 24 tone drveta, mahom jele. Višeosne mašine tzv. harvesteri svojim snažnim hidrauličnim hvataljkama tovare po više trupaca odjednom u 12 metara dugački kontejner, priča Markus Lange koji je u „Brelogu" odgovoran za operativne poslove.

- pročitajte i: Ponovo "umiru" njemačke šume

Pretovar se odvija u cijeloj Njemačkoj. „Upravo danas smo u Bikenburgu u Vicenhauzenu. Kontejneri se tovare u šumi ili na asfaltiranim putevima u blizini.

„Špediterski kamioni prevoze kontejnere u luku, gdje se vrši čišćenje drveta od štetočina pomoću gasa", priča Lange. Jer, prije nego što kontejneri krenu ka Kini insekti moraju da se unište. „Kontejner se napuni odgovarajućim otrovnim gasom, koji se ostavi da djeluje 24 sata." Nakon toga se kontejneri dobro izluftiraju, nakon čega su spremni za utovar na brodove.

Kada stignu u Kinu uzimaju se probni uzorci proizvoljnom metodom. Drvo iz Njemačke mora da bude čisto od potkornjaka. U suprotnom bi Kinezi momentalno obustavili uvoz, kao što je nedavno bilo sa svinjskim mesom, kada je u Brandenburgu pronađen jedan slučaj zaraze divlje svinje ‚afričkom kugom‘.

I zobene pahuljice za Kinu

Markus Lange za stolom svoje bremenske kancelarije rukovodi ovim dugim putovanjem i brine se da transportni papiri budu u redu.

„Mi moramo prethodno da informišemo šumarsku službu, koliko kontejnera je natovareno, odradimo carinske formalnosti i uradimo odgovarajuće izvozno- propratne dokumente uključujući i seritifkat da je izvršeno uništavanje insekata.

Bremenska špedicija Brelog organizuje mnogo više nego što je samo izvoz drveta u Kinu. U Kini se etablirala platežna elita srednjeg staleža, koja vrlo cijeni evropske modne artikle, poput modnih proizvoda ili životnih namirnica. „Nisam mogao ni da sanjam da ćemo u Kinu izvoziti zobene pahuljice".

Arne Liken govori da je njegova špedicija nedavno iz njemačke fabrike za proizvodnju podvodnih kablova u Nordenhamu, svojim brodovima prevezla u Maleziju 400 kilometara podvodnog kabla ili uvezla tvrdo drvo iz Surinama koje služi za demagnetizaciju njemačkih ratnih brodova. A tu su i baštenske garniture. Naime, zbog korona-krize porasla je potražnja za baštenskim garniturama, pa ih Brelog uvozi mahom iz Indonezije i Vijetnama.

Brodski prevoz najjeftiniji

I ostala roba poput dijelova za automobile ili električne aparate prevozi se željeznicom na Daleki istok. „Sada postoje dobre direktne veze sa Hamburgom, Dujzburgom, odnedavno i sa Nirnbergom. Postoje i fiksni redovi vožnje, kojih do sada nije bilo."

Jednom vozu do Kine je potrebno tri nedelje vožnje. Brodovi su na putu pet nedjelja, ali je brodski transport daleko jefitniji. To je takođe razlog zašto će drvo koje je napadnuto potkornjacima i dalje da se u Kinu prevozi morskim rutama. I to sigurno još neko vrijeme. Sušna ljeta utiču na slabljenje četinara i potkornjacima omogućavaju laku zabavu. Šume polako iščezavaju u kontejnerima ka Kini. No, neko od toga profitira, na primjer bremenska špedicija „Brelog".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android