Linija fronta ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine duga je više od 1.200 kilometara. Borbe se vode u Hersonskoj oblasti na jugu, Zaporožju na jugoistoku i Harkovskoj, Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine, pri čemu je oblast Luganska skoro u potpunosti okupirana od strane Rusa. 

Sergej Osačuk je oficir graničnih trupa stacioniranih u gradu Kramatorsku i odgovoran je za interakciju sa vojskom i raspoređivanje svih bataljona i brigada graničnih trupa na istočnom frontu. „Istočni front gori“, kaže, opisujući situaciju.

Ruske trupe danonoćno napadaju i granatiraju ukrajinske položaje svim raspoloživim sredstvima, rekao je Osačuk. Ističe pak da ne govori u ime cjelokupnih ukrajinskih odbrambenih snaga.

Taktika spaljene zemlje

Ukrajina je pod pritiskom na nekoliko frontova, objašnjava ukrajinski vojni analitičar Oleksandr Kovalenko. „Ruske snage intenziviraju ofanzivu, sve žešćim bombarodvanjem iz vazduha, ostavljajući pustoš u gradovima i selima", objašnjava on.

Ukrajinski vojnici iz grada Časiv Jar kažu da više ništa ne može da se odbrani. Ruska vojska koristi taktiku spaljene zemlje. Više od trećine borbi vodi se oko Prokrovska, a u Donjeckoj oblasti uz pomoć Ratnog vazduhoplovstva nastavljaju se uništavanje oko sela Nju-Jork.

Sjeveroistočne pogranične oblasti oko Sumija i Černjigova trpe konstantno granatiranje. Ruska vojska prvenstveno koristi superiornost svog vazduhoplovstva, objašnjava Kovalenko.

Klizne bombe i dronovi sa razornim posljedicama

Posljednjih nedelja „ruski vatreni valjak" je postao još intenzivniji, kaže Sergej Osačuk. Rusija koristi praktično nečujne klizne bombe i najmanje duplo više ruskih kamikaza bespilotnih letjelica protiv ukrajinskih položaja u regionu Donjecka. Rusija takođe tamo koristi međunarodno zabranjeno oružje, kao što su gasne bombe.

Komanda za podršku ukrajinskih oružanih snaga objavila je da je Rusija u maju 2024. godine 715 puta upotrijebila municiju sa zabranjenim hemijskim jedinjenjima, prije svega u bespilotnim letjelicama. Uprkos pritiscima, oficir Osačuk navodi da su primjetni uspjesi ruskih trupa na terenu mogli da budu spriječeni – na primjer uz pomoć ukrajinskih i stranih bespilotnih sistema i elektronskog ratovanja. Istovremeno, prema ukrajinskim informacijama, Rusija gubi mnogo vojnika, materijalne i vojne opreme.

Čekanje na F-16

Ukrajinska poslanica Oleksandra Ustinova iz opozicione partije Golos napomenula je da bi isporuka borbenih aviona F-16 mogla poboljšati situaciju, ali obuka ukrajinskih pilota u Sjedinjenim Državama koči.

Prema pisanju Njujork tajmsa, Belgija, Danska, Holandija i Norveška su se obavezale da će Ukrajini isporučiti više od 60 borbenih aviona F-16, koji bi Ukrajini mogli biti predati ove godine. Ali ostaje nejasno kada će oni moći da počnu da se koristiti, objašnjava Ustinova.

S druge strane, Rusija se sprema za borbene avione F-16 koji treba da budu isporučeni Ukrajini. Od juna 2024. Kremlj sistematski napada vojne aerodrome u Ukrajini, posebno u Mirgorodu u Poltavskoj oblasti i u oblastima Hmeljnicki i Kijev. Britanski obavještajci povezuju ove napade sa očekivanom isporukom savremenih borbenih aviona.

Poruka NATO-u

Ukrajinsko rukovodstvo nedavni napad na dječju bolnicu u Kijevu vidi kao signal NATO-u da je Rusija željela da demonstrira snagu prije samita NATO-a. Vojni ekspert Oleksandar Kovalenko navodi da napad krstarećim projektilom, oružjem visoke preciznosti, takođe pokazuje da je Kijevu, ali i drugim gradovima u Ukrajini, potrebna visokokvalitetna protivvazdušna odbrana – slična onoj u Izraelu. On očekuje dozvolu od međunarodnih partnera da napadne Rusiju zapadnim oružjem.

No, dokle god bjesni ruski agresorski rat protiv Ukrajine, zemlja neće postati članica NATO-a. Do tada, Kijev će se oslanjati na bilateralne bezbjednosne sporazume, uključujući one sa SAD i Njemačkom.

Ali, za oficira graničnih trupa Sergija Osačuka je „sve osim članstva u NATO iluzija".

Autorke: Andrea Ber i Birgit Virnich, ARD Kijev

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu