Ukrajina ima hiljade kilometara podzemnih gasovoda koji dovode ruski prirodni gas u Evropu. Prije nego što je Moskva započela svoju invaziju na Ukrajinu, skoro 150 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje je prolazilo kroz gasovode koje je izgradio Sovjetski Savez.

Od početka rata, države Evropske unije su smanjile svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva, dok je Rusija redukovala isporuke gasa kroz Ukrajinu sa 40 milijardi kubnih metara, o čemu su se dvije strane dogovorile 2019. godine, na skoro 15 milijardi prošle godine.

Krajem ove godine ističe petogodišnji sporazum sa ruskom državnom energetskom firmom Gazprom o ukrajinskoj tranzitnoj ruti za gas. Sporazum je jedini trgovinski i politički sporazum između Moskve i Kijeva koji je još na snazi.

Rusija otvorena za obnovu sporazuma o tranzitu gasa

Ukrajina i Evropska unija su smanjile mogućnost potpisivanja novog sporazuma, pošto su diplomatski odnosi prekinuti zbog sukoba.

Brisel je saopštio da države EU koje se najviše oslanjaju na ruski gas koji stiže preko Ukrajine — Austrija, Slovačka, Mađarska i Italija — mogu da povećaju uvoz tečnog prirodnog gasa ili dotok gasa preko drugih gasovoda. Moskva je, s druge strane, prošle nedelje rekla da je otvorena za obnavljanje sporazuma.

„Tranzit preko ukrajinske teritorije zavisi od Ukrajine. Oni imaju svoja utvrđena pravila. Zavisi od njihove želje. Rusija je spremna da snabdijeva“, prenijele su ruske državne novinske agencije riječi zamjenika premijera Aleksandra Novaka.

Umjesto toga, EU je počela pregovore sa Azerbejdžanom o uvozu veće količine prirodnog gasa, koji bi potencijalno mogao da prolazi kroz ukrajinske gasovode i da pomogne u tome da zemlja razorena ratom sačuva ulogu tranzitne zemlje za gas.

Azerbejdžan je povećao izvoz gasa u Evropu za 56 odsto u prvoj godini rata i zadao je sebi cilj da ga udvostruči do 2027. Ako se izvoz bude povećavao kao u prvih šest mjeseci ove godine, očekuje se da će do kraja 2024. isporuke u Evropu dostići 12,8 milijardi kubnih metara.

Hikmat Hadžijev, savjetnik predsjednika Azerbejdžana, rekao je prošlog mjeseca novinskoj agenciji Rojters da su i EU i Kijev zatražili od Azerbejdžana da omogući pregovore sa Rusijom. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je prošle nedelje u intervjuu za Blumberg njuz da su pregovori u toku.

Da li je ostvariv dogovor sa Azerbejdžanom?

Stručnjaci za energetiku smatraju da Azerbejdžan, koji će biti domaćin klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija u novembru, kratkoročno nema raspoloživog gasa za dalje povećanje snabdijevanja Evrope.

Aura Sabadus, nerezidentna viša saradnica u Centru za analizu evropske politike (CEPA), kaže za DW: „Proizvodnja gasa u Azerbejdžanu nije tako velika. Zemlja ima velike potrebe za snabdijevanjem domaćeg tržišta gasom i već izvozi gas u Gruziju, Tursku i Evropu."

Vladi u Bakuu će biti potrebno vrijeme i mora da uloži značajna sredstva kako bi povećala svoje kapacitete za izvoz gasa, kažu stručnjaci. Države EU, u međuvremenu, pokušavaju da pređu sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, pa Brisel možda nije voljan da potpiše dugoročni sporazum.

Oleksandr Suhodolja, stručnjak za energetsku bezbjednost i zaštitu kritične infrastrukture u Nacionalnom institutu za strateške studije Ukrajine, rekao je za DW: „[Sporazum sa Azerbejdžanom] pomoći će Ukrajini da pumpa veće količine gasa u Evropu u vrijeme kada zemlja već integriše svoje tržište gasa u evropsko tržište".

Sabadus, u međuvremenu, smatra da bi azerbejdžanski gas vjerovatno morao da se uvozi preko južne ruske gasovodne infrastrukture, preko Turske, Moldavije i Rumunije, pošto Azerbejdžan nema granicu sa Ukrajinom. Sabadus je za DW rekao da su troškovi tranzita na južnim gasovodima „preveliki", što bi moglo da potpuno osujeti uspostavljanje te rute.

Postoje li druge mogućnosti za dogovor Azerbejdžana i Ukrajine?

Bilo bi moguće i da Azerbejdžanci prodaju svoj gas preko Rusije, dozvoljavajući državnom energetskom monopolisti Gazpromu i drugim ruskim firmama da zarade na tranzitu.

Gazprom je ove godine objavio da je na gubitku prvi put od 1999. godine, pošto je kompanija imala problema da nadoknadi izgubljeni evropski izvoz kroz poslove sa Kinom i Turskom.

Ukrajina ima najveća podzemna skladište gasa u Evropi, koje se nalaze uglavnom na zapadu zemlje, a Kijev je pijre rata tražio od Moskve da mu se dozvoli tranzit gasa iz Azerbejdžana i Turkmenistana u Evropu. Ali Kremlj je to odbio, tako da je i ova ruta pod znakom pitanja.

„Malo je vjerovatno da bi Rusi otvorili svoje granice [za gas iz susjednih zemalja] jer bi to značilo gubitak kontrole nad njihovim prenosnim sistemom, koji se smatra strateškom prednošću“, rekla je Sabadus.

Azerbejdžan već uvozi dio svog gasa iz Rusije i Turkmenistana, a kritičari kažu da to omogućava reeksport ruskog gasa u Evropu na mala vrata. Baku negira te navode.

Drugo rješenje bi bio sporazum o razmijeni gasa, gde bi Rusija i Azerbejdžan razmjenjivale određene količine energenata prije ponovnog izvoza.

„U stvari, sporazum bi podrazumijevao da se ruski gas na granici Rusije i Ukrajine prodaje Azerbejdžancima, odakle bi potom mogao da bude isporučen preko Ukrajine“, rekla je Sabadus, dodajući da bi se to moglo smatrati prevelikim rizikom za evropske kupce jer su ukrajinski gasovodi i dalje mete ruskih napada.

De li je isplativ tranzit preko Ukrajine?

Kijev je 2021. zaradio oko milijardu dolara (0,92 milijarde evra) od tranzita ruskog gasa, ali zbog nižih isporuka u Evropu, ta suma je od početka rata pala na oko 700 miliona dolara godišnje.

„To je mala količina gasa i taj nivo nije isplativ za Ukrajinu“, rekao je Suhodolja.

Većina naknada se izdvaja za operativne troškove, uključujući održavanje gasovoda, tako da bi svaki novi dogovor morao da uključi značajno povećanje isporuka gasa čime bi se pomoglo u popunjavanju budžetskih rupa u Kijevu.

„Ukoliko se ugovor o tranzitu ne obnovi sa veoma velikim količinama gasa, Ukrajinci uopšte neće zaraditi novac", rekla je Sabadus.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu