Prljavi veš je na pokretnoj traci, kao prtljag na aerodromu. Odjeća se skenira i određuje se koliko je uprljana kao i od kog je materijala, ima li više pamuka ili sintetike. Na osnovu ovih podataka može da se procijeni potrebno vrijeme pranja i količina deterdženta koja je neophodna.

Osim što štedi vrijeme i novac korisnika, ovaj postupak pomaže i pri zaštiti životne sredine. Jer većina ljudi ne zna koliko deterdženta da ubaci – često se stavlja previše, što onda zahtijeva više vode kako bi se pjena isprala. To je kao pod tušem: ko se više sapunja – duže se ispira.

"Zeleno" upravljanje veš mašinom nije bilo jedini novitet na ovogodišnjem sajmu zabavne tehnike u Berlinu. Jedan drugi izum predstavlja Bernhard Herš iz firme „Mile“. „Imamo mogućnost da sve kućne aparate spojimo u takozvanu pametnu mrežu, a to ima brojne prednosti. Prva je što će se aparati uključivati automatski kada nastupi jeftinija tarifa struje.“

Prednosti će osjetiti oni koji imaju solarne kolektore na krovovima jer pametna mreža može da pohranjuje energiju prikupljenu od sunčevih zraka i da, kada je prognoza povoljna, uključuje kućne aparate. Bernhard Herš upozorava da su sami aparati i grijači dostigli svoj krajnji potencijal u uštedi energije. Mašina za pranje suđa ne može da radi sa nula litara vode, kaže Herš.

Problem reciklaže

Još jedan izazov je pred proizvođačima. Godišnje se oko milion tona starih aparata nađe na otpadima – samo u Njemačkoj. Tek trećina te količine se zbrine u skladu sa pravilima – ostatak završi na otpadima zemalja trećeg svijeta.

„Postupak reciklaže u Njemačkoj je solidno postavljen. Naravno, mi težimo da naši aparati budu od materijala koji 100 odsto mogu da se recikliraju. Za nas je najvažnije da naši uređaji mogu da izdrže 20 godina“, kaže Herš.

I u firmi Robert Boš prepoznali su problem, kaže Mihael Bon koji se bavi marketingom u toj firmi. „Recikliramo 92 odsto otpada koji nastane u procesu proizvodnje. Dakle, ostaje nam još osam procenata za koje moramo da se pobrinemo.“

Dugovječni aparati

Električne naprave koje štede energiju su, razumije se, skuplje za proizvodnju i isplate se tek poslije desetak godina korišćenja. Zato su kvalitet i dugovječnost toliko važni, kaže Anđelika Špicer iz Simensa: „Zato osmišljavamo dizajn da traje što duže i da dugo čini ljude srećnim. Sigurno nećemo proizvoditi šljašteće uređaje koji brzo dosade.“

Najveći potencijal za uštedu energije imaju aparati za hlađenje. Oni koji su uključeni 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Boš je to prepoznao i sada nudi samo frižidere i zamrzivače koji imaju oznake A++ i A+++, što znači da su štedljivi. Postojeći uređaji sa oznakom A odlaze u istoriju. Istraživanja međutim pokazuju da ove oznake zbunjuju većinu građana. Mnogi od njih uopšte i ne znaju kojoj klasi pripada njihov frižider.

Autori: Arne Lihtenberge / Nemanja Rujević

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić