Masovni vazdušni napadiSAD i Izraela na Iran i žestok otpor režima mula gurnuli su Bliski istoku vanredno stanje. Iran nastavlja da granatira susjedne zemlje, ciljajući ne samo vojne mete, već i civilnu infrastrukturu, uključujući hotele i aerodrome. Desetine hiljada turista zarobljeno je u regionu Zaliva.

U Njemačkoj, američko-izraelska vojna operacija nailazi na široko neodobravanje. Šest od deset Nijemaca ne smatra da je ta ofanziva opravdana. To je, međutim, znatno manje nego što je bio slučaj sa američkim napadom na Venecuelu u januaru 2026. i invazijom na Irak 2003. godine.

Napadu na Venecueluprotivilo se 72 odsto Nijemaca. Čak 80 procenata smatralo je da je rat u Iraku 2003. neopravdan. To pokazuje najnovije istraživanje ARD-Dojčlandtrend. Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-dimap anketirao je između 2. i 4. marta 1.317 njemačkih građana s pravom glasa za to reprezentativno istraživanje koje se sprovodi jednom mjesečno.

Posebno negativno reaguju birači ljevičarskih stranaka

Kada se razmatra stav njemačke javnosti o ratu u Iranu, zanimljivo je pogledati stranačku orijentaciju. Napad osuđuje samo 48 odsto glasača Alternative za Njemačku (AfD), stranke koja je djelimično krajnje desničarska, kao i glasača konzervativnih stranaka CDU i CSU. Istovremeno, među glasačima stranaka lijevo od centra, taj procenat je i do 82 odsto.

Nijemci su ujedno duboko zabrinuti zbog eskalacije sukoba i njegovih posljedica: tri četvrtine ispitanih strahuje od širenja neprijateljstava na druge zemlje. Osam od deset je zabrinuto zbog uticaja rata na globalnu trgovinu. Iranska Revolucionarna garda blokirala je prolaz kroz Ormuski moreuz u Persijskom zalivu. Brojni tankeri zanaftu i drugi brodovi su blokirani. Cijena nafte je naglo porasla – Nijemci to takođe osjećaju na benzinskim pumpama.

U istraživanju ARD-Dojčlandtrend, sedam od deset ispitanika zabrinuto je i zbog situacije u kojoj se nalaze ljudi u Iranu. Velika većina građana plaši se da, s obzirom na mnoštvo vojnih sukoba u svijetu, sve više prevladava zakon džungle.

Ko je dobar partner za Njemačku? Povjerenje Nijemaca u velike sile, SAD i Rusiju, ostaje nisko: kao i u januaru, samo 15 odsto njih smatra SAD pouzdanim partnerom Njemačke, dok samo 12 procenata ocjenjuje Rusiju kao pouzdanu. Izrael takođe nastavlja da se suočava sa skepticizmom kod većine njemačkih građana: skoro sedam od deset njih ne vidi Izrael kao pouzdanog partnera za Njemačku. Mišljenja o Ukrajini ostaju podijeljena: četiri od deset vjeruju toj zemlji, dok skoro polovina sumnja u njenu pouzdanost. Francusku i Veliku Britaniju, s druge strane, većina smatra pouzdanim partnerima.

Zabrinutost zbog globalne situacije utiče i na to kako se doživljava nivo prijetnje s kojim se suočava Njemačka: na početku rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, nešto više od polovine građana smatralo je da trenutna globalna situacija prijeti Njemačkoj. Sada je takvih više od tri četvrtine.

Zabrinuta je i njemačka vlada

Za njemačku vladu je aktuelna situacija u regionu Zaliva dodatni teret u ionako već napetoj situaciji. Njemačkoj ekonomiji ne ide dobro. Stanovništvo ubrzano stari, što vrši dodatni pritisak na sisteme socijalnog osiguranja. Ukoliko bi rat sa Iranom potrajao duže vrijeme, to bi moglo ozbiljno da utiče na globalnu ekonomiju. Njemačka bi takođe osjetila posljedice.

Vladajuća koalicija demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) na vlasti je već deset mjeseci. Kancelar Fridrih Merc (CDU) obećao je njemačkom narodu da će se mnoge stvari poboljšati pod njegovom vladom, ali do ekonomskog uspona još uvijek nije došlo. To frustrira građane. Samo su pristalice CDU/CSU uglavnom zadovoljne učinkom vlade. Generalno, tri četvrtine ispitanih u anketi ARD-Dojčlandtrend su nezadovoljne. Te brojke su jedva nešto bolje od onih prethodne vlade, koalicije SPD, Zelenih i FDP-a.

Vladajuće stranke ne bi imale većinu da se sad održe izbori

Nezadovoljstvo građana ogleda se i u tzv. „nedeljnom pitanju“ ankete, odnosno pitanju za koga bi glasali da su izbori sada u nedelju. Ako bi se dakle sada održali izbori za Bundestag, vladajuće stranke ne bi više imale većinu. CDU/CSU bi trenutno dobile 28 odsto (+2). Njihov koalicioni partner, SPD, izgubio je jedan procenata i sada ima 14 odsto. AfD bi dobila 23 odsto (-1), Zeleni 13 odsto (+1). Ljevica je na devet odsto (-1). Savez Sara Vagenkneht, koji nije zastupljen u Bundestagu, imao bi četiri odsto (+1). Bivša vladajuća stranka, FDP, pala je ispod tri procenta i zato je u kategoriji „Ostali“.