Sve je više napetosti na ulicama Tbilisija. Kad se demonstranti približe vratima parlamenta, policija kreće sa suzavcem i vodenim topovima. Iz mase se čuju zvižduci, neki bacaju flaše sa vodom ili kamenice na žandarmeriju koja se zaklanja štitovima.

Navodno je povrijeđeno više policajaca i jedan demonstrant.

„Ne plašimo se ničega“, kaže jedan od demonstranata. „Ovo je naša budućnost, biramo Evropu.“ U masi su zastave Evropske unije.

Ko su „strani agenti"

Vlasti iz stranke „Gruzijski san" narednih dana planiraju da izglasaju zakon „o transparentnosti stranog uticaja", koji kritičari naprosto nazivaju „ruskim zakonom“. Zato se danima protestuje. 

Sličan prijedlog bio je na stolu prošle godine, ali je povučen poslije masovnih protesta. I dok Gruzija želi da produbi svoje odnose sa Zapadom, kritičari vladajuću stranku "Gruzijski san" optužuju da ovu bivšu sovjetsku republiku želi da približi Rusiji.

Nacrt zakona predviđa da nevladine organizacije, koje više od petine sredstava dobijaju iz inostranstva, moraju da se registruju kao agenti stranog uticaja i objave svoje prihode. Vladajući govore da je neophodno biti načisto i da sve bude transparentno.

Opozicija je protiv. Jedan od njenih poslanika rekao je da ovaj zakon, „baš kao i zakon koji je donio Kremlj, cilja da javno proglasi ljude agentima, špijunima i izdajnicima“.

U srijedu je u drugom čitanju u parlamentu zakon imao ubjedljivu većinu – 83 za, 23 protiv. Potrebno je da bude usvojen i u trećem čitanju, koje se očekuje sredinom maja. U parlamentu je u ponedjeljak počela rasprava ali je došlo do opšte tuče i prekida sjednice.
 

Propis sličan ruskom

Gruzijska predsjednica Salome Zurabišvili kritikovala je prijedlog zakona i najavila da ga neće potpisati, izjavivši: "Gruzija se neće predati resovjetizaciji". Većina u parlamentu može premostiti taj veto i zakon na kraju može potpisati i predsjednik parlamenta.

U Rusiji je od 2012. na snazi sličan propis, kritikuju demonstranti u Tbilisiju, s ciljem da se sistematski uguši civilno društvo i nezavisni mediji.

„Radi se o kontroli medija i nevladinog sektora", kaže jedna demonstrantkinja. „Zakon je proruski.“

U jeku rata u Ukrajini, Gruzija je u decembru dobila status kandidata za EU. „Moramo se boriti protiv zakona. I svega što nas udaljava od Evrope“, kaže drugi demonstrant. „Moramo dati sve od sebe da uđemo u EU što brže.“

Evropska unija takođe je kritikovala zakon kao i postupanje policije prema demonstrantima, podsjećajući zvanični Tbilisi šta su obaveze kandidata za pristupanje EU.

Vladajuća stranka na riječima takođe hoće evropske integracije. Istovremeno održava dobre odnose sa Moskvom.

Pretučen lider opozicije?

Lider opozicionog prozapadnog Ujedinjenog nacionalnog pokreta Levan Kabiešvili bio je priveden, policija ga je navodno tukla, kažu iz njegovog tabora.

Zamjenik ministra unutrašnjih poslova je rekao da je Kabiešvili uhapšen kad je probijao policijski kordon i pružao otpor u utorak. Te večeri je privedeno preko šezdeset ljudi. Opozicija i demonstranti „neprestano čine nasilje“, rekao je zamjenik ministra.

U srijedu se pak Kabiešvili pojavio u parlamentu sa vidnim povredama nosa i oka, i pozvao vlasti da odustanu od zakona. „Još je samo pet mjeseci do izbora. Možda više nikad neću vidjeti na ovo oko, ali u zemlji će istina biti prepoznata.“

Odnosi Rusije i Gruzije su komplikovani od raspada Sovjetskog Saveza, posebno od kratkog rata 2008. kada je Tbilisi izgubio kontrolu nad dva separatistička proruska regiona, Abhazijom i Južnom Osetijom.

To ostaje glavni balvan u odnosima dvije zemlje, koji su donekle normalizovani otada. Gruzija se ipak pridružila međunarodnim rezolucijama koje osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu.

U oktobru zemlju čekaju parlamentarni izbori. Posljednje ankete vide vladajući „Gruzijski san“ na prvom mjestu sa oko 36 odsto podrške, dok Ujedinjeni nacionalni pokret može da računa na oko 21 odsto glasova.

nr (ap, ard)

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu