Potpredsjednik vlade Srbije Aleksandar Vulin u intervjuu za njemački list govorio je o samitu Berlinskog procesa, o nepovjerenju u Zapad, ali i o BRIKS-u. Vulin je predstavljen kao „jedan od srpskih političara koji zagovaraju kurs nezavisan od EU" i koji „važi za prijatelja Rusije". Novinara je zato interesovalo njegovo mišljenje o tome „da li su postojali razlozi za rusku invaziju na Ukrajinu koji nisu mogli biti otklonjeni u okviru evropskog mirovnog poretka?"

Zvaničnik Srbije kaže: „Evropska unija nije stvorila evropski, niti evroazijski mirovni poredak. Da jeste, ovaj rat se ne bi dogodio. Rat nije počeo prije dvije godine. Počelo je nakon raspada Jugoslavije, nakon etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj i nakon bombardovanja Srbije 1999.“

Vulin pritom ukazuje na „neispunjena obećanja NATO-a da neće nastaviti s ekspanzijom na istok“, a zatim i na „nasilnu promjenu vlasti u Ukrajini“.

„I sama Angela Merkel je priznala da su sporazumi iz Minska zapravo osmogodišnja priprema za rat“, kaže političar iz Srbije i ujedno iznosi mišljenje da je „priznavanjem Kosova kao nezavisne države uništen svaki princip međunarodnih granica – jer, ako srpske granice nisu svete, zašto bi ukrajinske granice bile svete?“

Pitanje kredibiliteta

Uz konstataciju da Vulin „očigledno gaji duboko nepovjerenje prema Zapadu i Evropi“, novinara je interesovalo sljedeće: „Šta je za vas EU: organizacija čiji dio u budućnosti želite da budete ili protivnik?“

Vulin odgovara: „Srbija je izabrala evropski put. To je većinsko mišljenje u srpskoj politici. Ali i u Njemačkoj se većinsko mišljenje političara često razlikuje od mišljenja građana. I sâm sam evroskeptik, kao i najmanje 30 odsto Nijemaca. I kao milioni građana EU koji smatraju da Evropska unija ne treba da bude skup teritorija, već zajednica slobodnih nacija.“

Srpski političar smatra da „EU ima problem kredibiliteta“, da ljudi u vrhu Unije „nisu iskreni u pogledu proširenja“ i pritom ukazuje da „jedanaest godina čekamo da EU ispuni svoje obećanje i obezbijedi normalne uslove života za srpske zajednice na Kosovu“.

„Samo nam recite: ne želimo vas. Zašto nam stalno postavljate uslove koje ne možemo da ispunimo“, kaže Vulin i dodaje: „EU vidimo kao partnera, ali nismo sasvim sigurni da i EU nas vidi kao partnera.“

Pitanje iskrenosti

Na pitanje „da li je spor (Srbije) sa EU prije svega oko prava i uslova života srpske manjine u drugim državama ili oko uslova koje postavlja Brisel, na primjer okončanja bliskih odnosa s Rusijom“, potpredsjednik vlade Srbije odgovara:

„Svakako i jedno i drugo. Kad je Hrvatska ušla u EU, Srbija je mogla da joj postavi prepreku na tom putu. Mogli su se postaviti uslovi imajući u vidu srpsku manjinu. Srbija to nije uradila. Zbog mogućnosti pristupanja, Srbija nije slijedila zahtjeve srpske manjine u Hrvatskoj. Vraćeno nam je tako što je Hrvatska formirala koalicionu vladu bez učešća Srba i bez njihove podrške. A Evropska unija ćuti", kaže Vulin.

Na konstataciju da se „stiče utisak da Srbija trenutno ne teži ulasku u EU" i pitanje, „zar ne bi zaista bilo iskrenije reći: prekinite pregovore, ostajemo autonomni i idemo svojim putem", srpski političar kaže: „Previše decenija smo uložili u približavanje EU da bismo to jednostavno tako rekli".

A na pitanje da li bi mogao da zamisli ulazak u EU pod uslovom da Srbija prizna nezavisnost Kosova, Vulin naglašava da je za Srbiju to „apsolutno neprihvatljivo".

„Niko nije jasno rekao: morate priznati Kosovo. Trebalo bi da budu dovoljno iskreni i da to eksplicitno formulišu. Onda ćemo da vidimo kako dalje", kaže srpski političar. Dodaje da je „naš izbor da budemo vojno neutralni i da biramo svoje prijatelje, a to uključuje sve one koji nemaju nikakve teritorijalne pretenzije prema Srbiji i koji bar pokušavaju da zaštite srpske interese."

Pitanje alternative

Dio intervjua bio je posvećen i predstojećem samitu BRIKS-a. „Srbija će sigurno biti u Kazanju", kaže Vulin. „Bilo bi neodgovorno da ne istražimo sve opcije, uključujući i članstvo u BRIKS-u.

Ako je BRIKS, kako kaže, privlačan drugim zemljama, na primjer Emiratima ili Saudijskoj Arabiji ili Turskoj, zašto bi, pita, Srbija bila drugačija? I zaključuje: „Nema, dakle, sumnje da je BRIKS postao realna alternativa Evropskoj uniji."

Pratite nas i na Facebooku, na X-u, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu