Hiljade ljudi, već četvrti dan za redom, blokiraju glavnu ulicu u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije u znak protesta protiv planiranog poskupljenja električne energije. Oni zahtijevaju da predsjednik Serž Sargsjan povuče odredbu o povećanju cijena od oko 17 odsto, na oko 0,09 evra po kilovat-satu.

Šezdesetogodišnji predsjednik već dugo je na meti kritike i zbog planirane ustavne reforme. On želi da uvede parlamentarni sistem vlasti. Time bi sebi mogao da obezbijedi funkciju premijera u zemlji sa tri miliona stanovnika. Sadašnji ustav zabranjuje Sargsjanu da se kandiduje, zato što je trenutno u toku njegov drugi mandat na funkciji predsjednika, koji ističe 2018. godine.

To su najveći protesti poslednjih godina u toj osiromašenoj zemlji. Policija je u ponedjeljak razbila demonstracije i uhapsila oko 200 aktivista pokreta „Ne krađi!“, ali ljudi su se nedugo zatim ponovo okupili i otada ih policija više ne dira. Neki jermenski poslanici sumnjaju da iza protesta stoje prozapadne snage, ali demonstranti negiraju bilo kakvu političku pozadinu protesta.

Zavisnost od Rusije

U poslednjih nekoliko godina, nemajući sopstvenih rezervi nafte i gasa, Jermenija je sve više postajala zavisna od Rusije, koja je i najvažniji trgovinski partner te zemlje. Jermenska elektroenergetska kompanija ESA je stoprocentno pod kontrolom Rusije.

Prihodi su se smanjili, rastu nezaposlenost i emigracija. „Od 1. avgusta primjetno će poskupjeti roba, usluge i transport. Sankcije Zapada protiv Moskve imaju negativan uticaj i na jermensku privredu jer smo mi tijesno vezani za rusku ekonomiju“, kaže predsednik Udruženja sociologa Jermenije Gevorg Pogosjan. Smanjile su se i doznake jermenskih radnika u Rusiji. I mada je Jermenija odbila sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom i oktobra 2014. pristupila Evroazijskoj ekonomskoj uniji, Pogosjan u tome ne vidi razlog za lošu ekonomsku situaciju u zemlji. „Ni Evropa“, kaže, „ne doživljava najbolja vremena.“

Mikael Šoljan iz Centra za regionalne studije u Jerevanu, kaže za DW da se na protestima ne postavlja pitanje „proruske ili prozapadne orijentacije“. „Ljudi su protestovali protiv, iz njihove perspektive neopravdanih poskupljenja, protiv korupcije i lošeg upravljanja“, objašnjava Šoljan.

Izvještaje nekih ruskih medija, prema kojima je poskupljenje struje samo izgovor za proteste koje je u stvari režirao Zapad, on odlučno odbacuje: „Kompanija ESA, zbog koje je sve počelo, jeste filijala ruske Inter RAO, ali svi znaju da odgovornost leži na jermenskim vlastima. I zahtijevi demonstranata upereni su protiv njih“, tvrdi Šoljan.

Stigla nova generacija

Sociolog Gevorg Pogosjan u tom kontekstu ukazuje da se u jermenskom društvu pojavila nova generacija mladih ljudi. „Dok se stariji ljudi stalno žale samo na korupciju u vlasti, samo kritikuju, mladi žele da preduzmu akciju i da se bore za svoja prava“, ukazuje Pogosjan. „To je bio jedan od glavnih razloga za konfrontaciju.“

Slično to vidi i novinar Ašot Aramjan: „Mladi ljudi osjetili su ukus pobjede kada su uspjeli da spriječe opštinske vlasti da podignu cijene za javni prevoz i da u srcu glavnog grada postave ružne kioske. Oni su sada uvjereni da mogu da riješe i druge probleme. Mnogi Jermeni radije podržavaju mlade demonstrante, a ne opozicione političare, koji samo misle na svoje interese.“