Računarski centri obično su jednostavne građevine, dovoljno prostrane za veliki broj moćnih servera. No jedan, koji se upravo gradi u Hajdelbergu, svakako će zapadati za oko. Podsjeća na zavjesu, koja kao da lebdi.

„Ovim oblikom smo htjeli da ispitamo granice mogućeg“, kaže Hans-Jerg Kraus, menadžer Krausgrupe, koja potpisuje projekat.

Umjetničke slobode arhitekata bile su veće nego inače zahvaljujući posebnoj tehnici gradnje: trodimenzionalnom štampanju.

3D štampa podrazumijeva da mlaznica – koja se kontroliše računarski – šprica sloj po sloj posebne betonske smjese i tako gradi zidove. Doduše, plafoni, to jest ploče, i dalje moraju da se grade tradicionalno.

Jednospratnica u Hajdelbergu bi trebalo da se završi u julu i da bude duga 54 metra, široka jedanaest metara i visoka devet metara. Prema navodima Krausgrupe, to će onda biti najveća „odštampana“ zgrada u Evropi, u koju se ulaže oko 2,5 miliona evra.

Brzo i štedljivo

Na gradilištu u Hajdelbergu se lijepo vide neke prednosti ove tehnike, osim ekstravagantne forme zidova.

Uglavnom su tamo samo dvojica radnika, koji upravljaju štampačem. Nema potrebe za daskama ili modlama, jer ova mješavina betona drži oblik u kojem je mlaznica izbaci.

Potpora smanjuje količinu otpada i drastično ubrzava proces nalivanja zidova. To je „divovska prednost“ 3D-štampe, kaže za DW Jan van der Felden-Folkman, jedan od arhitekata na ovoj zgradi.

Brzina je skoro zapanjujuća – mlaznica za jednu sekundu izbaci 25 centimetara betona debelog dva centimetara, što znači da je za kvadratni metar zida potrebno pet minuta.

Vertikalni elementi – mahom zidovi – mogu se odštampati za svega 140 sati rada mašine, navodi kompanija PERI 3D Construction, koja je uključena u projekat. No, štampanje mora često da se prekida kako bi se obavili fini radovi, tako da se posljednji sloj štampa poslije mjesec dana.

Zašto nema više ovakvih zgrada?

Iako tehnologija postoji već dvije decenije, zgrade iz 3D štampača su još rijetkost. Prema proizvođaču ove tehnologije, kompaniji COBOD, svega 130 objekata većih od deset kvadrata napravljeno je zaključno sa prošlom godinom. Od toga je 55 napravljeno upravo prošle godine.

Jedan od razloga za traljav razvoj je što još nisu utvrđeni tačni standardi po kojima se gradi, kaže Arno Pero, profesor građevinarstva na Univerzitetu Južne Bretanje u Francuskoj. Kako Pero kaže za DW, bez tih propisa je teško ubijediti vlasti da su odštampane zgrade stabilne i da treba da dobiju dozvolu.

Pa čak i ako se usvoje jedinstveni standardi, štampanje zgrada još mora da napreduje kako bi se tom metodom gradili visoki objekti.

Visoke betonske zgrade su obično ojačane čelikom, a to teško ide ako se štampaju sloj po sloj, kaže Manu Santhanam, profesor građevinarstva na Indijskom institutu tehnologije u Čenaju.

Kako kaže za DW, „3D izrada nije opcija" za zgrade više od dva ili tri sprata.

Profesor Pero je ipak optimista na dugi rok: „Iz tehničkog ugla, ništa ne sprječava štampanje višespratnica“, navodi on. Najlakši način je, za sada, da se kombinuje tehnika 3D-štampanja i klasična gradnja.

Upravo to se radi u Hajdelbergu – zidovi koji se onde štampaju su, naime, šuplji. Potom se pune klasičnim betonom ojačanim čelikom kako bi zgrada bila stabilnija.

Beton nije čist, ali je nezamenjiv?

Profesor Santhanam vidi veliki potencijal za zemlje poput Indije kada je u pitanju gradnja van velikih urbanih centara. Tamo gdje nisu potrebni soliteri, mogla bi pomoći brza gradnja u velikim seoskim zajednicama.

„Ako štampate kuće u nizu, recimo dvadeset ili trideset njih, ova tehnika je nadmoćna u odnosu na sve ostale jer imate opciju da individualno dotjerate svaku kuću“, kaže on.

Drugi veliki potencijal je da se u fabrikama pomoću 3D-tehnologije pripremaju dijelovi građevina.

Sa druge strane, cijela tehnologija zavisi od betona, a to je čini ne baš ekološkom. Dobijanje cementa je odgovorno za čak sedam odsto emisija ugljen-dioksida, kažu istraživači sa Univerziteta u Oslu.

Istraživači su pokušavali da koriste druge materijale u štampačima, recimo šljaku. Ali, kako kaže Santhanam, beton je ipak viša liga zbog čvrstoće i izdržljivosti te će „sigurno dominirati“ kao materijal koji se ubacuje u printere.

Za računarski centar u Hajdelbergu koristi se betonska smjesa koju doprema firma Hajdelberg Materials. Ta kompanija tvrdi da njihova mješavina ima za 55 odsto manji otisak CO2 od klasičnog betona.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu