Ko to još ne zna?! - Toliko sumnjivih mejlova koji stižu na naše adrese, kojima nas pozivaju da samo predamo broj našeg bankovnog računa kako bismo osvojili milion evra, ili one u kojima nam neko toliko istinski želi pomoći da dođemo do nasljedstva ili pak da nas oslobode poreza? Evropska komesarka Sesilija Malstrom računa s tim da se čovjek u svakodnevici relativno jednostavno štiti ne otvarajući takve mejlove. Ali, ne primjećuje opasnosti, kaže Malstrom.

„Napredak kriminala u internetu nije toliko uočljiv. Ali, on prodire u naše kompjutere, bankovne račune i finansijske transakcije. Internet-kriminalci su sve uspješniji kada je riječ o zloupotrebi kreditinih kartica ili krađe identiteta. Oni presreću naše lozinke i šifre za onlajn bankartstvo, hakerski napadaju naše smartfone te profile na društvenim mrežama.“

Najveća šteta je strah

Evropska komesarka govori o tome i u brojevima. Naime, kaže Malstrom, više od milion ljudi dnevno žrtve su hakerskih napada, a godišnja šteta premašuje 300 milijardi evra. Na crnom tržištu podaci kreditnih kartica prodaju se po cijeni od jednog evra po kartici. A najgora od svega je nesigurnost, kaže Malstrom.

„Najveća šteta koju izaziva kriminal u internetu je širenje straha: strah od onlajn kupovine, od priključivanja socijalnim mrežama, strah od najnormalnijeg korišćenja interneta, odnosno da ne smijemo biti slobodni onoliko koliko bismo željeli."

Teško je zamisliti Europolovo NE

I upravo zbog nepovjerenja, onlajn kupovina u Evropi ima veoma mali udio u ukupnoj trgovini. A zbog takvih gubitaka, pojedine države članice EU pokušavaju da urade nešto kako bi se suprotstavile sajber-kriminalu. Ali, na različite načine i sa različitim uspjehom, smatra evropska komesarka i dodaje da od sada borba protiv kriminalaca u internetu mora da bude zajednička.

„I zbog toga Komisija predlaže osnivanje centra za borbu protiv internet-kriminalaca. To treba da bude centar EU za borbu protiv sajber-kriminala koji bi pomogao države članice."

Evropski centar za borbu protiv kriminala u internetu bi trebalo da odbije sve hakerske napade na infrastrukturu EU i informacione sisteme, kao i da spriječi širenje dječije pornografije. Centar bi trebalo da bude pripojen Europolu (Ured evropske policije ) i početkom 2013. počne s radom. U radu bi ukupno učestvovalo 55 članova Komisije, zemalja članica i Europola. Sjedište bi bilo u Hagu, a ukupni budžet bi iznosio 3,6 miliona evra. Sve to pod pretpostavkom da će Europol na to pristati. No, teško je zamisliti Europolovo NE.

Autor: Kristof Haselbah / Svetozar Savić

Odgovorna urednica: Belma Fazlagić-Šestić