Okružni sud u Berlinu, april 2021. 19-godišnjak stoji pred sudijom za prekršaje. Mladić je beskućnik, i ispostavilo se da je zavisnik od kristal-meta. Spava po željezničkim stanicama u Berlinu. Ove informacije su dovoljne da sudija odluči: Optuženi neće biti danas pušten. Ne zato što je kriv za krađu dvije bočice parfema "La vie est belle" (Život je lijep) firme Lankom, zbog kojih ga je policija uhapsila dan ranije - što će tek kasnije ispostaviti na suđenju - već da bude sigurna da neće pobjeći i da bude na raspolaganju kada sud bude želio da dođe do njega.

Varijacije ovog slučaja, koje advokat i novinar Ronen Štajnke opisuje u svojoj knjizi „Nisu svi jednaki pred zakonom", dešavaju se hiljadu puta godišnje. Činjenica je da samo oko tri odsto osoba optuženih za pravi zločin završi u istražnom zatvoru. Ali, brojke se sumiraju: skoro 100.000 ljudi u Evropskoj uniji je u zatvoru bez pravosnažne presude. Svaki peti -  12.000 ih je samo u Njemačkoj - se smatra nevinim, ali i dalje sjedi u zatvoru. U drugim zemljama EU broj pritvorenika je čak i veći nego u Njemačkoj.

A boravak u istražnom zatvoru traje mjesecima, u pojedinim zemljama u prosjeku više od godinu dana prije nego što uopšte dođe do procesa.

U mnogim zemljama postoje određene grupe koje se posebno često zatvaraju. Prema kriminalističkoj statistici, 60 odsto pritvorenih lica su stranci. Među svim optuženima ih je pak svega 30 odsto – dakle, stranci se privode mnogo češće nego Nijemci. Statistika je neumoljiva pa je zanimljivo pomenuti i da u opštoj populaciji stranci čine samo 12 odsto. Osim toga, većina pritvorenih lica je takođe nezaposlena, a oko polovina su beskućnici, nalazi su jedne studije.

Većina pritvorenika optužena je za lakša krivična dela

Kristin Morgenštern, profesorka krivičnog prava i rodnih studija na Slobodnom univerzitetu u Berlinu se u svom naučnom radu bavila istražnim zatvorima u Evropi. Pokazalo se da je više od trećine svih ljudi u istražnom zatvoru u Njemačkoj optuženo za krađe, obično za lakša krivična djela. „Mahom se radi o kombinaciji flaše rakije, kafe ili energetskog pića; mesne salate ili konzerve sardina." I dok su podaci oskudni, istraživanja pokazuju da ovo nije samo njemački problem. „Pronašli smo sličan obrazac u drugim evropskim zemljama u kojima smo provodili istraživanja", kaže Morgenštern. „Čak i u zemljama sa liberalnijom politikom."

Da bi odlučile da li će nekoga zatvoriti, sudije moraju da odmjere: ako bude puštena, da li će ta osoba manipulisati dokazima, zastrašivati svjedoke ili pobjeći od krivičnog gonjenja? U 95 odsto slučajeva kada se radi o istražnim zatvorima u Njemačkoj, sudije kao glavni razlog navode rizik od bjekstva.

Teoretski gledano, sudije bi trebalo da donesu ovu odluku na osnovu konkretnih dokaza u pojedinačnom slučaju. Međutim, realnost je često drugačija, kaže advokatkinja za krivična djela Lara Volf. "Zatvaraju ljude na osnovu osjećaja, pretpostavki, svakodnevnih teorija." Njena doktorska teza je jedna od rijetkih studija o opasnosti od bijega, koje su empirijski istraživane, koji lični faktori utiču na to da li će neko pobjeći od krivičnog gonjenja.

Veća je verovatnoća da će ljudi iz marginalizovanih grupa biti zatvoreni

U nedostatku konkretnih istraživanja, prema rezultatima do kojih je došla pravnica Volf, sudije formiraju sopstvene teorije na osnovu ličnih iskustava – i predrasuda. Referentna pravna literatura i intervjui sa sudijama pokazuju da se kontakti u inostranstvu, na primjer, generalno smatraju pogodnim za bjekstvo, kao i beskućništvo, nezaposlenost i loše obrazovanje. Stabilan posao, dobro obrazovanje i lične veze, s druge strane, tumače se pozitivno kao nešto što ljude sprječava da pobjegnu. Sve do kasnih 1980-ih, neke sudije su i dalje smatrale da homoseksualne veze samo u izuzetnim slučajevima smanjuju rizik od bjekstva, pošto su smatrali da su obično bile manje obavezujuće od heteroseksualnih. Rezultat: veća je vjerovatnoća da će grupe koje su već marginalizovane prije završiti u istražnom zatvoru do početka suđenja.

- pročitajte još:Dvostruka kazna za LGBT osobe u turskim zatvorima

Međutim, Volf je analizirala 169 slučajeva u Njemačkoj u kojima je sud odlučio da postoji opasnost od bjekstva, ali su osobe puštene na slobodu iz proceduralnih razloga. Samo 14 osoba od 169 je umaklo pravdi. Svi ostali su se uredno pojavili na ročištu. „Bila sam iznenađena jasnoćom rezultata", kaže Volf.

Ni Njemačko udruženje sudija ni Odjeljenje za pravosuđe, različitost i borbu protiv diskriminacije Senata Berlina nisu željeli da na pitanje DW-a komentarišu rezultate studije.

Ne treba zaboraviti ni to, koliko su uslovi u istražnom pritvoru često iznimno teški: ljudi uglavnom provode 23 sata dnevno u svojoj ćeliji, bez kontakta sa spoljnim svijetom i bez ikakvih aktivnosti. Mjere resocijalizacije, kao što su radni ili socijalni programi, nisu dostupni onima za koje se još uvijek smatra da su nevini, objašnjava profesorka krivičnog prava Kristin Morgenštern. Ovome se dodaje i šokantno iskustvo da su istrgnuti iz svakodnevnog života, bez jasne ideje kako dalje. Morgenštern iz svog istraživanja zna: „To je veoma neprijatna, nestabilna, zastrašujuća, lična situacija."

Gotovo polovina postupaka završava se bez zatvora

A to može da se otegne. Više od polovine pritvorenika u pritvoru provede tri mjeseca ili više. Tačno je da njemački zakon izričito propisuje da trajanje istražnog pritvora mora biti srazmjerno mogućoj kazni. Jer, u konačnu kaznu uračunavaće se i vrijeme provedeno u istražnom zatvoru.

Međutim, u skoro polovini svih slučajeva postupak se završava bez zatvorske kazne. Statistika tužilaštva pokazuje: Skoro 30 odsto svih pritvorenih pušteno je na slobodu nakon postupka i određena im je uslovna kazna. 10 odsto dobija novčanu kaznu, a osam odsto se oslobađa, izvlači sa drugim mjerama ili se slučaj obustavlja.

Prenatrpani zatvori

Veliki broj pritvorenika takođe u velikoj mjeri doprinosi prenatrpanosti zatvora: u jednoj od tri evropske zemlje ima više pritvorenih lica nego što zvanični kapaciteti dozvoljavaju. Ovo je bilo posebno problematično tokom pandemije korone: skučeni smještaj i loši higijenski uslovi čine zatvore idealnim leglom za bolesti kao što su one koje uzrokuje korona virus, pokazalo je istraživanje DW.

- pročitajte još:COVID: Kakvo je stanje u europskim zatvorima tokom pandemije

Kada bi svi pritvorenici bili pušteni na slobodu, zatvori u gotovo svim zemljama EU odjednom više ne bi bili pretrpani.

Čak i ako će istražni zatvori i dalje biti neophodni u nekim slučajevima: ako bi manje ljudi bilo zatvoreno prije suđenja, to bi rasteretilo prenatrpane zatvore - i ljude koji su tamo pritvoreni.

Uredili: Peter Hile, Đana Grin

Ovaj projekat je zajedničko istraživanje u okviru „European Data Journalism Network"

Upravljanje projektom: Civio

Saradnici: Deutsche Welle, Divergente, El Confidencial, EURologus, OBCT, VoxEurop

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu