Ne zna se odakle ostrvu takvo ime. Ta stijena površine kao dvadesetak fudbalskih igrališta naziva se Zmijskim ostrvom. U jedinoj naseobini – zove se Bile – boravi par desetina ljudi, mahom graničara, a bilo je i naučnih ekspedicija.

Kažu da je odavno ovdje bio i jedan polubog. Prema grčkoj sagi, na tom malom ostrvu sahranjen je Ahil, postoji i svetilište posvećeno njemu.

Na krajnjem zapadu Crnog mora, u vodama oko kojih se spore Ukrajina i Rumunija, ovo ostrvo već dva vijeka ima svjetionik, a u novija vremena i predajnik mobilne telefonije.

No krajem februara se jednoličan život na ovom kamenu promijenio. Ruska mornarica je napala Zmijsko ostrvo, skoro sasvim uništila naselje i zarobila trinaest ukrajinskih graničara. Prethodno je jedan od njih preko radio-veze poručio ruskom ratnom brodu: „J… se!".

Ta snimljena poruka obišla je svijet. U aprilu je Ukrajina izdala poštansku marku na kojoj je scena ovijekovječena.

Borbe za stijenu

Ipak, Rusija od tada kontroliše ostrvo. Proteklih dana se oko njega opet vode žestoke borbe. Navodno je ukrajinska armija uspjela da potopi jedan ruski desantni brod, a u četvrtak je teško oštetila i jedan logistički brod. Tvrdi se da su Rusi na njemu prevozili protivvazdušnu odbranu na Zmijsko ostrvo.

Ma koliko bilo neugledno, ovo golo ostrvo je bitno strateško mjesto. Najprije, u Crnom moru jedva da ima ostrva. Drugo, Zmijsko ostrvo, dvjestotinak kilometara od Odese, praktično može da kontroliše morski saobraćaj oko te najveće ukrajinske luke.

Ukoliko bi trajno okupirala ostrvo, Rusija bi mogla da blokira sav izvoz preko Odese. Recimo, silni milioni tona pšenice ili suncokreta koji se sada teškom mukom prevoze kopnom, ni ubuduće ne bi mogli iz Odese dalje ka Sredozemnom moru.

Zmijsko ostrvo je oduvijek imalo strateški značaj. Još u sovjetska vremena ovdje je bila vojna baza, pa su se zadržali heliodrom i dvije platforme uz koje mogu da pristanu i veliki ratni brodovi sa gazom do osam metara. Navodno, tamo su ostala i skladišta municije, goriva, radari, raketni položaji.

To se nikad nije moglo provjeriti jer je ostrvo decenijama bilo zabranjena zona koju je mogla da koristi samo vojska.

Šta planiraju Rusi

Stijena u Crnom moru je do 1948. pripadala Rumuniji, a onda je poklonjena velikom bratu SSSR-u. Bukurešt i Moskva, a potom Bukurešt i Kijev stalno  su se prepirali oko ostrva. U tim vodama, pretpostavlja se, ima i važnih resursa. Ukrajina je povukla potez tako što je 2007. osnovala naselje Bile, te je ostrvo tako i zvanično dobilo stanovnike.

Koliko je ruskoj armiji ovo važna kota, pokazuje i to što je Zmijsko ostrvo bilo jedan od prvih ciljeva prvog dana agresije. Britanske obavještajne službe tvrde da Moskva hoće da ojača trupe na ostrvu krstarećim raketama i strateškom protivvazdušnom odbranom. Na dugi rok, možda se izgradi i pista za borbene avione.

Proteklih dana su Ukrajinci pokušali da ometu te radove serijom napada raketama i bespilotnim letjelicama. Satelitske slike američke firme Maksar sugerišu da je, osim broda, uništen najmanje jedan ruski helikopter i jedna baterija protivvazdušne odbrane.

Ipak, teško da će ukrajinska strana tako brzo povratiti ostrvo. Izvjesno je samo da će se žestoke borbe nastaviti. Jer, Kijev ne želi da ostrvo sa Ahilovim grobom postane Ahilova peta za jug zemlje.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu