Kao i svaki dobar koncertni film "Shine a light" će zacijelo biti uspješan u kinima. "Rolling Stonesi" su rock-grupa stare škole, ali još uvijek s divljim, brzim ritmovima. Tako je i Scorsese oblikovao film u jurećim scenama i brojnim različitim perspektivama kamera.

Mick Jagger u razgovoru s redateljem Scorsesejem konstatira da ga kod filmskih kamera smeta - njihova nazočnost. A redatelj odgovara da upravo želi kamere koje su stalno u pokretu.

I humora i šarma

"Shine a light" nije samo čisti koncertni film, on nudi humor i šarm, osobito u brojnim kratkim sekvencama s arhivskim filmskim i televizijskim materijalima.

Mick Jagger je na početku htio nešto sasvim drukčiji film od onoga što je na kraju nastalo:

"Na početku, kad smo se sastali da razgovaramo o zajedničkom projektu, rekao sam Martinu, kad smo pravili koncert u Riu na plaži, dođi u Rio i napravi nešto od toga velikog nastupa. A Martin je odgovorio da to ne želi, nego da bi radije nešto intimno, i tako smo otišli u Bacon Theatre."

Tri koncerta u njujorškom Bacon-Theatru, u koji stane 2.800 ljudi, bili su podloga Scorseseu za ovaj fantastični muzički film.