Hiljade Romkinja morale su da se podvrgnu sterilizaciji tokom 1970-ih i 1980-ih, ali i u prvih nekoliko godina nakon pada komunizma u Čehoslovačkoj. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja, poslanički dom češkog parlamenta odobrio je 10. marta u prvom čitanju nacrt Zakona o obeštećenju žrtava prisilne sterilizacije koji predviđa jednokratnu odštetu od 300.000 kruna (približno 12.000 evra). Još se međutim čeka da zakon stupi na snagu, jer moraju da ga odobre oba doma parlamenta pre parlamentarnih izbora u oktobru. U protivnom će o njemu morati ponovo da se pregovara i da se krene iz početka.

Međutim, prema rečima Helene Valkove, članice vladajućeg pokreta ANO, vladine poverenice za ljudska prava i bivše ministarke pravde, postoji velika mogućnost da se zakon usvoji.

-pročitajte još: Svaki treći Rom i Sinti u Nemačkoj ne završi školu

Velika podrška isplati obeštećenja

„Nakon što sam preuzela mesto poverenice za ljudska prava, napravila sam spisak problema koje bi trebalo rešiti i ovo pitanje je bilo jedno od njih“, kaže za DW Valkova. Uspelo joj je da dobije podršku kompletnog političkog spektra s izuzetkom desničarskog ekstremističkog pokreta „Sloboda i direktna demokratija“.

Valkova smatra da je presudna ne samo lakoća s kojom je Poslanički dom usvojio Zakon o novčanoj naknadi žrtvama (za zakon je glasalo 77 od 99 prisutnih poslanika), već i brzina rasprave koja je omogućila njegovo usvajanje. „To budi stvarnu nadu da bi zakon mogao da bude usvojen pre izbora. To je takođe važno i zato što sterilisane žene na koje se zakon odnosi sada imaju šezdeset i sedamdeset godina. U protivnom bi morale da čekaju još nekoliko godina i nisam želela da do toga dođe.“

Monstruoznost eugenike

Zakon traži od žena koje su bile podvrgnute prisilnoj sterilizaciji, da to dokažu kako bi imale pravo na odštetu. Posebna komisija Ministarstva zdravlja trebala bi da proceni ko na to ima pravo. „Da bi nacrt zakona mogao da bude sproveden, morali su da budu napravljeni jasni uslovi za dodeljivanje rešenja o pretrpljenoj šteti i bolu. Takođe je bilo važno napomenuti da danas nema nekoliko hiljada oštećenih koji imaju pravo na naknadu, već, kako se procenjuje, svega 400. Zato nadoknada neće koštati milijarde kruna, kao što se ranije govorilo“, naglašava Valkova za DW. Prema njenim rečima, iznos jednokratne naknade od 300.000 kruna određen je na osnovu presuda evropskih sudova. Slovačke Romkinje tužile su Slovačku zbog prisilne sterilizacije i dobile su pravo na odštetu u visini one koja je u takvim slučajevima uobičajena i u Češkoj.

Iako se češka država 2009. godine izvinila za prisilnu sterilizaciju, prema mišljenju određenog broja čeških političara ona je imala dug prema žrtvama i morala je da isplati novčanu naknadu. „Naknada štete žrtvama ilegalne sterilizacije rešila bi slučaj ozbiljnog kršenja ljudskih prava i istovremeno poslala jasan signal našem društvu da se slične eugeničke monstruoznosti ne ponavljaju“, rekla je Pavla Golasovska, članica Poslaničkog doma. „Stotine Romkinja koje su sterilisane bez saglasnosti i pristanka ostale su u Češkoj bez bilo kakve odštete. Mnoge žrtve, podvrgnute tom zahvatu pre 1989. godine, umrle su bez ikakve nadoknade."

-pročitajte još: Kome smetaju naše komšije Romi?

Državna politika komunističkog režima

Za sada nema preciznih statističkih podataka o tome koliko je hiljada, uglavnom Romkinja, ali i Roma, bilo pogođeno prisilnom sterilizacijom. Kancelarija češkog ombudsmana objavila je 2005. izveštaj u kojem se navodi da je „od 1970. do 1990. vlada Čehoslovačke metodološki sterilisala Romkinje kako bi smanjila visoku i nepoželjnu stopu nataliteta Roma“.

Kao što je tadašnja češka ombdusmanka Ana Šabatova objasnila na konferenciji o prisilnoj sterilizaciji koju je 2016. organizirala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, taj čin, zakonski odobren pod komunističkim režimom, bio je u vezi sa posebnom socijalnom nadoknadom koju su Romkinje dobijale nakon intervencije.

Ured ombudsmana istražio je više od pedeset slučajeva sterilizacije u prošlosti i utvrdio kršenja ljudskih prava nad ženama Romkinjama. „Majke koje su imale više od dvoje dece, potvrdile su ombudsmanu da su lekari pokušali da ih nagovore na pobačaj samo zato što su već imali ’mnogo’ dece“, rekla je Šabatova.

Praksa prisilne sterilizacije nije u potpunosti okončana 1990. godine, kada je promenjen zakona koji je uveo prethodni komunistički režim.

Radilo se međutim o izolovanim slučajevima. Neki su zabeleženi i nakon 2000. godine. Na platformi romea.cz objavljeno da se posljednji poznati slučaj prisilno sterilisane Romkinje dogodio 2007. godine.

Kako što je istaknuto na spomenutoj konferenciji OEBS-a 2016. godine, slučajevi prisilne sterilizacije Roma tokom poslednjih nekoliko decenija „zabeleženi su u Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj i Uzbekistanu“. Učesnici konferencije su pozvali Češku da žrtvama prisilne sterilizacije nadoknadi štetu za pretrpljeni bol. Čini se da u Češkoj postoji spremnost da se konačno napravi taj simbolički korak.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android