Krajem 30-ih godina prošlog veka je tadašnja Čehoslovačka izgradila masivnu mrežu utvrđenja duž granice sa tadašnjom nemačkom državom. Iako utvrđenja nisu u potpunosti završena do septembra 1938. godine, ona su zajedno sa planinskim masivima u pograničnom području predstavljala važnu prepreku od koje su generali nacističke vojske strahovali.

Ali iako je vlada u Pragu mobilisala 1,1 milion vojnika koji su bili spremni za borbu, tadašnji britanski premijer Nevil Čemberlen i njegov francuski kolega Eduard Daladije potpisali su takozvani Minhenski sporazum sa Adolfom Hitlerom 29. septembra 1938. Prema tom sporazumu je Čehoslovačka bila u obavezi da skoro celo pogranično područje sa Nemačkom, koje je u to vreme većinski bilo naseljeno Nemcima, ustupi Trećem rajhu.

Praktično sva čehoslovačka pogranična utvrđenja pala su time u ruke nacista. Bez njih, država je bila vojno nemoćna, što je nacistima 15. marta 1939. znatno olakšalo okupaciju ostatka zemlje.

Paradoksalno, utvrđenja su kasnije služila nemačkim okupatorima u proleće 1945. kao odbrana od sovjetske vojske. Okršaji koji su se odigrali na tim utvrđenjima znatno su usporili napredovanje Sovjeta i koštali ih hiljade života.

Od 2000. godine vojska Češke Republike, koja je pravni naslednik Čehoslovačke, želi da nađe neko rešenje za ove objekte. Neke od mogućnosti su da se oni predaju u ruke pokrajinama ili opštinama ili da se prodaju privatnim licima.

„Na našoj teritoriji registrovali smo 4993 mala borbena bunkera iz predratnog perioda", rekao je dr. Petr Sikora iz odnosa sa javnošću Ministarstva odbrane Češke za DW.

Bez vojnog značaja

S obzirom da ovi objekti danas više nemaju vojni značaj, skoro trećina bunkera je već promenila vlasnika, kaže Sikora.

„Svake godine nekoliko desetina bunkera promeni vlasnika, do sada taj broj ukupno iznosi oko 2.000 objekata“.

Češka vojska želi da proda praktično sva utvrđenja ili da ih besplatno preda pokrajinama i opštinama. „Vojska čuva samo nekoliko zgrada za svoje potrebe, poput skladišta", kaže Sikora za DW. Tu uglavnom spadaju veća utvrđenja. Vojska želi da zadrži jedno od njih, jer se tu nalazi seizmička stanica za nadgledanje nuklearnih eksplozija.

Raste interesovanje za kupovinom bunkera

Svake godine se sve više objekata na prodaju pojavljuje na internet stranici Vojske Češke Republike.

„Prodajne cene se obično kreću između 1.000 i nekoliko desetina hiljada evra", kaže Sikora. Najviše je u ponudi mali bunker „ropik". Na nekim posebno atraktivnim lokacijama, na primer u vinogradskom regionu oko Mikulova u Južnoj Moravskoj, ovaj bunker, uključujući i imanje, košta četiri puta više.

Pošto se prodaju na javnim aukcijama, konačna cena može da bude veća. Ipak, interesovanje za kupovinu bunkera raste iz godine u godinu. „Trenutna ponuda uključuje 22 objekta koji su bili deo nekadašnjih graničnih utvrđenja", kaže inženjer Jiri Caletka, član odseka za medije Ministarstva odbrane.

Bunkeri kao turistička atrakcija

Neke od zgrada su već renovirane i pretvorene u muzeje za koje vlada veliko interesovanje kako turista iz Češke tako i iz inostranstva.

Najposećeniji objekat je artiljerijska tvrđava Hurka na severnom obodu grada Kralikija u podnožju Sudetskih planina, u blizini granice sa Poljskom.

„Trenutno imamo 30.000 posetilaca i na prvom mestu smo kad su u pitanju turističke atrakcije u Češkoj. Ove godine smo imali 21.000 posetilaca samo u julu i avgustu", rekao je Martin Rabon, predsednik zajednice Prijatelji čehoslovačkih utvrđenja.

Kulturno nasleđe

Rabon nema ništa protiv prodaje bunkera privatnicima, ali ističe da ponekad nema pristupačnih puteva do objekata, a pitanje vlasništva okolnog zemljišta često nije razjašnjeno. 

„Kupovati ovako nešto je besmislica", kaže predsednik zajednice, koga su zainteresovane strane često pitale za savet. „Savetujemo potencijalne kupce da pre svega kupe zemljište oko objekata".

Neki od objekata, kao na primer artiljerijsko utvrđenje Bouda, za koje je ova zajednica takođe zadužena, kulturni su spomenici Češke Republike.

„Linija odbrane u celini nije stavljena pod zaštitu kulturnog nasleđa“, upozorava on. „Logično je da vojska hoće da mnogo toga da se reši. Ali, mora da se osigura buduća sudbina ovih kulturnih spomenika, koji svedoče o patriotskom entuzijazmu Čeha kada su branili otadžbinu 1930-ih."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu