Ne, Nemci nisu narod koji pati od difuznih strahova (german angst). „To je pogrešna dijagnoza", kaže Manfred G. Šmit, politikolog koji je rukovodio istraživanjem „Strahovi Nemaca“. Najveći broj strahova imaju „opravdan razlog“, smatra Šmit. Anketirani građani „primereno su reagovali na promenu u društvu“. „Glavni-strahovi" Nemaca nešto su poput „neobavljenih domaćih zadataka“ politike i privrede.

Na prvom mestu: velika većina Nemaca (71 procenat) strahuje od terorizma, kaže Brigite Remštet, portparolka osiguranja R+V, koje po 26. put finansira ovo istraživanje. Čovek se može zapitati, zašto toliko mnogo, kad je verovatnoća pogibije u auto-nesreći statistički gledano mnogo veća nego da se bude žrtva terorističkog napada. Razlog je taj, objašnjava Šmit, što su anketirani građani generalno zabrinuti za politiku i društvo i nisu toliko egocentrični. Generalno Nemce odlikuje to da vole stabilnost i sigurnost.

Na drugom i trećem mestu su, nastavlja Remštet, drugi strahovi od nasilja. Studija pokazuje da 61 odsto građana ima strah od „političkog ekstremizma“. To je drugi najveći procenat zabeležen još od 1992. godine, naglašava Remštet. Pritom nema razlika između desničarskog i levičarskog ekstremizma. Tipičan nemački „strah od nestabilnosti“ je na trećem mestu: to je strah od „napetosti zbog velikog broja stranaca".

Ukupno manje uplašeni

Kao „dragoceno saznanje“ Šmit ističe odgovore oko 2.400 anketiranih građana na pitanje o evrokrizi. Taj strah se nalazi na četvrtom mestu. Za razliku od političara, koji kažu da je kriza pod kontrolom, građani imaju realan pogled na opasnosti zbog dugova u EU koji se broje u milijardama. Ali i „glavni strahovi" su smanjeni. Indeks straha zato je smanjen sa 52 na 46 procenata.

Dve vrste straha su izuzetak: sve više ljudi ima strah od štetnih materija u životnim namirnicima i od prirodnih katastrofa. S obzirom da je ispitivanje vršeno u julu 2017. godine, studija nije obuhvatila aktuelni skandal sa zatrovanim jajima. Razlog za to je, smatra Šmit, što se u medijima sve više govori o temama koje se tiču zaštite životne sredine.

Privredne brige rekordno niske

Za privrednu situaciju zabrinuto je 37 odsto anketiranih, što je znatno manje u odnosu na prethodne godine. Strah od gubitka sopstvenog radnog mesta, nikada nije bio tako mali, 27 procenata. U odnosu na prethodnu godinu smanjio se za 17 odsto i sada se nalazi na pretposlednjem mestu. To je zbog znatno povoljnije privredne situacije, objašnjava jedan od autora studije Šmit. Trend pada kvota nezaposlenosti i više radnih mesta vidno se povećao od 2005. godine.

Ta tendencija je osetna i na istoku Nemačke, gde je broj nezaposlenih tradicionalno znatno veći nego na zapadu zemlje. Autori studije su ove godine, po prvi put, odstupili od poređenja istoka i zapada, s obzirom da su razlike postale zanemarljive, kao i između žena i muškaraca koji su bili anketirani.

Iznenađujuće je to da pojedini strahovi jedva mogu da se pripišu pristalicama određene političke stranke. „AfD ne može da se objasni rezultatima ovog istraživanja", naglašava Šmit. U Nemačkoj je primetno i to da političari na duže staze veoma ozbiljno shvataju brigu za socijalnu politiku i zaštitu životne sredine, kaže on ali ističe da postoje strahovi koje „političari prilično konsekvetno ignorišu“. To su recimo izbeglička ili dužnička kriza.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android