Razvoj efikasnih lekova protiv kovida 19 i dalje kaska za brzim razvojem vakcina. Ipak, ima nekoliko obećavajućih kandidata. Na primer lek Pakslovid, koji je u Nemačkoj trebalo da bude dostupan još u januaru ove godine. Ministar zdravlja Nemačke, Karl Lauterbah saopštio je da je još krajem prošle godine nemačka vlada od američkog farmaceutskog koncerna Fajzer naručila milion pakovanja. Velike nade se polažu u taj lek, koji su u međuvremenu odobrile i američke i evropske agencije za lekove, FDA i EMA.

Pakslovid između ostalog sadrži aktivni sastojak Nimatrelvir, koji inhibira protein SARS-CoV-2. Pacijentu se tokom pet dana dva puta dnevno daju po tri tablete. Time bi trebalo da se zaustavi umnožavanje korona-virusa. Lek „mnogo obećava, jer ako se primi u ranoj fazi, može značajno da ublaži težu kliničku sliku“ i rastereti odeljenja intenzivne nege, rekao je ministar Lauterbah.

Loše pregovaranje

Ali, iako se Pakslovid proizvodi u Fajzerovoj fabrici u Frajburgu, gradu na jugu Nemačke, američki proizvođač lek još nije isporučio Nemačkoj. „Nemačka vlada je sa američkim koncernom Fajzer imala samo predugovor“, piše „Berliner morgenpost“. Ministarstvo zdravlja je za taj list saopštilo da su „trenutno u pregovorima o ugovoru“. Takođe se ne očekuje ni podrška Evropske komisije za eventualnu zajedničku kupovinu leka, tako da Nemačka sama mora da se bori za nabavku tog leka, za kojim globalna potražnja umnogome premašuje ponudu.

„Fajzer želi da u prvoj polovini 2022. proizvede oko 30 miliona jedinica za lečenje, a do kraja ove godine dodatnih 90 miliona pakovanja“, saopšteno je iz tog koncerna.

Italija je sa Fajzerom sklopila ugovor o nabavci 600.000 jedinica i već dobila prvu isporuku. Velika Britanija je poručila 2,7 miliona, a Japan dva miliona. I tamo se takođe pacijenti već leče Pakslovidom.

Pre Nemačke, na listi za isporuku leka je još i Kina. „Trenutno pregovaramo s više od sto vlada širom sveta“, izjavio je predsednik Upravnog odbora Fajzera Albert Burla.

Pakslovid protiv Molnupiravira

Potražnja za Pakslovidom toliko je velika, jer je lek Molnupiravir, američkog proizvođača Merk & Co. samo delimično ubedljiv. Činjenica je da Molnupiravir može da smanji stopu hospitalizacije i smrtnosti nevakcinisanih i nehospitalizovanih pacijenata obolelih od kovida 19, ali on je manje efikasan od Pakslovida i pri tom može da izazove teška neželjena dejstva.

Oba medikamenta moraju da se uzimaju u prvih tri do pet dana nakon pojave simptoma. Za razliku od Pakslovida, Merkove pilule unose greške u genski kod prilikom reprodukcije virusa, a rezultat je da virus gubi sposobnost daljeg umnožavanja.

Antivirusni lek, koji se može koristiti i oralno, prodaje se pod brendom „Lagevrio“ i već je dostupan u Velikoj Britaniji i Danskoj za visoko rizične pacijente, kao što su oni sa izuzetno slabim imunološkim sistemom, prekomernom težinom, osobe u poznim godinama, dijabetičari i osobe sa srčanim oboljenjima.

Evropska agencija za lekove (EMA) još nije odobrila Molnupiravir. U SAD je doduše odobrena njegova upotreba po hitnom postupku, ali tesnom većinom. „U Savetodavnom odboru Američke agencije za lekove za hitnu upotrebu leka glasalo je 13 članova, a deset je bilo protiv“, izveštavaju Nemačke apotekarske novine (DAZ).

U svakom slučaju – Ivermektin ne pomaže!

Do ta dva leka, i Pakslovida i Molnupiravira, teško je doći. Ali, deluju. Potpuno drugačije od antiparazitnog Ivermektina, koji se, uprkos nedostatku dokaza o njegovoj neefikasnosti, zbog niskih cena primenjuje protiv kovida 19 u mnogim siromašnim zemljama, na primer u Latinskoj Americi.

Ivermektin je efikasan kod konja i ovaca protiv različitih parazita i protiv glista. No, iz Instituta Robert Koh izričito upozoravaju da to može da dovede do teških trovanja, a istovremeno ne pokazuje dejstvo u kovid-terapiji.

Nakon dve negativne studije iz Latinske Amerike (APIC i IVERCOR-COVID19), sada su tu i podaci još jedne studije iz Malezije, koji pokazuju da taj lek protiv parazita uopšte nije pokazao dejstvo (JAMA Internal Medicine (2022; DOI: 10.1001/jamainternmed.2022.0189)).

- pročitajte još: Strože mere za lekare koji promovišu Ivermektin?

Upotreba nije opravdana

U I-TECH studiji iz Malezije učestvovalo je 490 pacijenata, koji su u proseku 5,1 dan imali lake do srednje teške simptome kovida. Pacijenti su lečeni ili standardno ili dodatno Ivermektinom.

Samo nešto više od polovine učesnika bilo je u potpunosti vakcinisano – 51,8 odsto. Kod pacijenata koji su u potpunosti vakcinisani, 17,7 odsto u Ivermektin grupi i 9,2 odsto u kontrolnoj grupi došlo je do teških oboljenja.

Prema Stivenu Limu iz bolnice „Raja Permaisuri Bainun“ u Ipohu u provinciji Perak, 52 od 214 pacijenata (21,6%) moralo je da dobija terapiju kiseonikom da bi se održala zasićenost kiseonikom od 95 odsto. U kontrolnoj grupi bilo je 43 od 249 pacijenata (17,3%). Pošto Ivermektin ponovo nije pokazao efikasnost, njegova upotreba, prema dr Limu, nije opravdana.

Trovanje kod prijema većih doza

Laboratorijske studije EMA su pokazale da Ivermektin može da blokira virus. Međutim, lek se mora uzimati u veoma velikim dozama. Kod pojedinih ljudi „nekontrolisana upotreba može da dovede do teških trovanja“, navode u Institutu Robert Koh. To sredstvo protiv glista nemački institut i dalje klasifikuje kao supstancu „bez dokazane koristi u lečenju oboljenja od kovida 19“.

U Sjedinjenim Američkim Državama, gde je taj lek namenjen životinjama veoma popularan među protivnicima vakcinacije, FDA, Savezna agencija za hranu i lekove, izdala je izričito upozorenje koje glasi: „Ti nisi konj, nisi ni krava. Ozbiljno. Prestani.“

Proizvođač Ivermektina (MSD) u februaru 2021. takođe je saopštio da ne postoji ni verodostojan mehanizam delovanja za upotrebu leka kod oboljenja od kovida 19, a ni podaci o bezbednosti za upotrebu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.