1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Čelične dileme Evropske unije

4. maj 2018.

Američki predsednik Donald Trump odložio je uvođenje kaznenih carina EU za još jedan mesec. Šta on sada očekuje od Evropske unije? Kako treba da odigra Brisel? Stručnjaci su manje-više složni: treba ostati razborit.

Foto: picture-alliance/empics/J. Giles

Od marta zemlje koje izvoze čelik i aluminijum u SAD moraju računati s uvođenjem kaznenih carina od 25 odnosno 10 odsto. Izuzete su za sada EU i neke druge zemlje. Predsednik Tramp će odluku o toj poštedi ponovo doneti do 1. juna.

Tramp zahteva da EU i drugi izvoznici uvedu kvote za izvoz čelika i aluminijuma u SAD. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod junker je međutim odbio da sa Vašingtonom pregovara „pod pretnjom“.

 - pročitajte još: Ultimatumi jednog narcisa

„Donald Tramp gleda na ono što se proizvodi unutar granica SAD. Njegova je računica prosta: ako se u SAD više proizvodi, uvoz mora biti smanjen“, kaže Rolf Langhamer, nekada zamenik predsednika Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

Našeg sagovornika to podseća na Svetski sporazum o tekstilu iz 1995. godine. Zemlje u razvoju su se, kako kaže, tada obavezale da ograniče izvoz kako bi izašle u susret industrijskim zemljama. „To je apsolutno dirigovanje, socijalistički instrument iz prastarih vremena. Upravo to Tramp želi da oživi“, kaže Langhamer za DW.

Južna Koreja je prva zemlja koja je poklekla i prihvatila uvođenje kvota. „On uvek uzima zemlje kod kojih se oseća najjačim. Južna Koreja je politički zavisna od podrške SAD. Dakle Tramp tamo postavlja pravila“, smatra Langhamer. Dil da trajno budu izuzeti od povećanih carina postigli su i Argentina, Brazil i Australija.

Tužba u slučaju carina

EU je do sada ovaj zahtev striktno odbijala. „EU ne bi trebalo da moli gospodina Trampa da bude izuzeta od uvođenja carina. Previše čelika predstavlja globalni problem koji se samo globalno može rešiti“, smatra Langhamer.

On kaže da je zahvaljujući tehnološkom napretku smanjena potreba za čelikom. „Imaćemo više recikliranog nego primarnog čelika. Tu Amerikanci tehnološki zaostaju u odnosu na druge zemlje. To znači, oni mogu proizvoditi više, ali niko neće uzimati njihov čelik jer on nije konkurentan“, dodaje ovaj ekonomista.

Najvažnije carine koje trenutno postoje

To potvrđuje i nemačko Društvo za podsticaj privrede GTAI. „Širom sveta se 2017. godine prodalo nemačkog aluminijuma i čelika u vrednosti od 23,3 milijarde evra. Od toga je šest odsto (1,4 milijarde evra) otišlo u SAD“, navode u GTAI.

„Ovde je pre svega reč o specijalnom čeliku i njegovim legurama. Oni su iz ugla visokospecijalizovanih  kupaca samo delimično zamenjivi proizvodima američke čelične industrije.“ U prevodu, ako u junu budu uvedene dodatne carine, cenu će platiti američke mušterije.

A šta je sa Amazonom i Guglom?

Rolf Langehamer Evropskoj komisiji savetuje: „Ostati potpuno kul. Ako dođe do uvođenja carina, onda treba podići tužbu pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji. I onda pregovarati i sklopiti o Sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD.“

U interesu je EU, kako kaže Langhammer, da smanji carine na određene proizvode, recimo američke automobile. Ali takođe pod lupu treba uzeti polje gde Amerikanci imaju masne suficite u odnosu sa celim svetom – internet-usluge. „Amerikanci bi trebalo da obrate pažnju da Amazon i Gugl puno prodaju u svetu, a Dženeral elektrik ili Dženeral motors baš i ne.“

Na isti način na sve gleda i Gabrijel Felbermajer, stručnjak za pitanja trgovine na Institutu za privredna istraživanja u Minhenu. On je došao do podatka o suficitu SAD u visini od 14 milijardi američkih dolara u odnosu na EU u protekloj godini. „SAD stoga nisu manje ranjive od EU“, dodaje Felbermajer.

EU uzvraća udarac?

01:30

This browser does not support the video element.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi