Što fudbaler češće udara loptu glavom, on time povećava rizik od kognitivnih smetnji. To je ukratko zaključak jedne upravo objavljene studije u Velikoj Britaniji. Pod kognitivnim smetnjama ili poremećajem se, između ostalog, podrazumeva sve veća demencija odnosno zaboravljanje, nedostatak pažnje, problemi s koncentracijom, govorne smetnje, problemi s orijentacijom ili čak gubitak sećanja.

-pročitajte još: Da li profesionalni fudbal izaziva rak testisa?

Istraživači su u okviru studije sprovedene po narudžbini Engleskog fudbalskog saveza (FA) analizirali rezultate ankete sprovedene među 468 bivših profesionalnih fudbalera starijih od 45 godina. U proseku su ispitanici bili stari oko 63 godine. Oni su najpre morali da procene da li su tokom jedne utakmice ili treninga igrali glavom između 1 i 5 puta, 6 do 15 puta ili više od 15 puta. Nakon toga su u razgovorima telefonom testirane njihove kognitivne sposobnosti.

Rezultat je sledeći: kod onih igrača koji su najčešće igrali glavom uočen je (u odnosu na one igrače koji su relativno retko igrali glavom) više nego trostruko veći rizik od pojave kognitivnih smetnji.

-pročitajte još: Zašto sportisti moraju da treniraju i posle karijere?

Odbrambeni igrači posebno ugroženi

„Slični rezultati uočeni su i kod drugih kognitivnih testova povezanih s demencijom i Alchajmerom“, navodi se u studiji. Istraživači su ipak „ograničili“ tu tvrdnju, odnosno precizirali: „S obzirom na to da je dokumentovano samo 13 slučajeva medicinski dijagnostifikovane demencije koje su spomenuli ispitanici, s oprezom bi trebalo interpretirati rezultate i zaključke.“

Dosta pažnje u medijima 2019. je izazvala jedna studija Univerziteta u Glazgovu. Naučnici su tada analizirali uzroke smrti više od 7.500 škotskih profesionalnih fudbalera. Sudeći po rezultatima te studije, rizik kod tih igrača da umru od posledica Alchajmera, Parkinsona ili drugih oblika demencije, bio je tri i po puta veći nego kod proseka za celokupno stanovništvo.

Jedna studija iz Švedske urađena proletos, u kojoj se analiziralo oko 6.000 fudbalera koji su između 1924. i 2019. odigrali najmanje jednu utakmicu u elitnoj švedskoj ligi, došla je do rezultata da fudbalski profesionalci, u odnosu na opštu populaciju, imaju oko 1,5 puta veći rizik da obole od Alcjahmera ili drugih oblika demencije.

Fudbaleri na terenu, a posebno oni odbrambeni, više su ugroženi od golmana, pokazuju i švedska i škotska studija. Igrači prilikom dvoboja češće „zarade“ i povrede glave, a češće i udaraju loptu glavom.

-pročitajte još: Sportom protiv tumora

Zabrana igre glavom za decu

Do istog rezultata došli su i istraživači koji su radili na novoj britanskoj studiji. Zato oni predlažu da se smanji broj igranja glavom kako bi se preventivno delovalo po pitanju kasnijih kognitivnih smetnji. Potrebne su nove studije, tvrdi se, kako bi se ustanovila svojevrsna gornja granica za broj udaraca glavom koji su prihvatljivi, a da ne preti rizik od mogućih kasnijih zdravstvenih problema.

U SAD je još od 2015. na snazi zabrana igre glavom za fudbalere i fudbalerke mlađe od deset godina. U Engleskoj i Škotskoj je trening igranja glavom zabranjen sve do navršene 12 godine. U Škotskoj već postoje i restrikcije za profesionalce: na dan uoči i dan nakon nekog meča, oni na treningu ne smeju da igraju glavom. A za Premiijer ligu važi sledeće: „Preporučuje se da se tokom nedeljnog treninga maksimalno deset puta izvede udarac glavom pojačanom snagom.“ Pritom se misli na udarac lopte glavom nakon dužih dodavanja, nabacivanja, kornera ili slobodnih udaraca.

Nemački put

Nemački fudbalski savez (DFB) krenuo je drugim putem. Od sezone 2024/25. će se reformisati dečiji i fudbal mlađih uzrasta u starosnim grupama do 11 godina. Fudbaleri i fudbalerke iz najmlađih uzrasta, smeju da igraju na manjim terenima, s manjim golovima, i to dva na dva, ili tri protiv tri. U toku je dvogodišnja pilot-faza. „Novi oblici takmičenja znače da se praktično isključuje mogućnost igranja glavom“, tvrdi se iz DFB.

No, važno je i vežbati dobru tehniku igranja glavom: „Trening igre glavom u mlađim uzrastima bi, između ostalog, trebalo sprovoditi u manjem obimu, trebalo bi da se koriste lakše lopte, trebalo bi da bude dovoljno vremena za regeneraciju glave, odnosno – deo treninga u samom početku bilo bi dobacivanje lopte rukom.“

Do kraja septembra traje istraživačka faza i jedne studije koja se bavi zdravstvenim pitanjima bivših nemačkih fudbalskih profesionalaca. U studiji je do sada učestvovalo o 300 nekadašnjih igračica i igrača. Rezultati bi trebalo da budu objavljeni 2024.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.