Ankete ne donose ništa dobro za Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU): već nedeljama u Nemačkoj slabi podrška najvećoj stranci CDU, kao i njenoj sestrinskoj Hrišćansko-socijalnoj uniji (CSU) iz Bavarske.

To se događa bez obzira na to što je Nemačka, u poređenju s nekim drugim zemljama, dobro pregurala prvi talas pandemije. Zasluge za to birači pre svega pripisuju kancelarki Angeli Merkel i vladajućoj uniji CDU/CSU. U anketama je u to vreme CDU dostigao vrednosti od blizu 40 odsto podrške, što godinama nije bilo viđeno.

-pročitajte još: Makedonski poslovi jednog Bavarca

Ali s drugim talasom korone, u jesen 2020. godine, ta podrška počela je da slabi. I to toliko, da je odjednom u sferu mogućeg došlo nešto što je do skora važilo kao malo verovatno: nije isključeno da, nakon parlamentarnih izbora u septembru, u vladi nema CDU, već da vladajuću koaliciju formiraju Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali.

Godinu dana nakon što su uvedene prve restriktivne mere u borbi protiv pandemije, skoro dve trećine Nemaca nezadovoljno je kriznim menadžmentom vlade. To pokazuju rezultati ankete koju je za novinsku agenciju dpa sproveo institut za istraživanje javnog mnjenja YouGov. Razlog za nezadovoljstvo mogla bi da bude vakcinacija protiv kovida 19, koja se, u poređenju s drugim zemljama, u Nemačkoj odvija veoma otežano. To je problem i za CDU i za CSU, stranke koje sebe vide kao dobre i iskusne krizne menadžere, kao i ekonomski stručne.

„Da li smo u stanju da vladamo? Jesmo“ – već decenijama tvrde političari tih stranaka. Optužbu da je „država zakazala“, koju je nedavno izneo novinar Saša Lobo, CDU odlučno odbacuje. Gostujući na javnom servisu ZDF, šef poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu, Ralf Brinkhaus, optužio je Loboa za stvaranje „kulture grešaka“, u kojoj se greške zataškavaju.

Zaraditi novac na korona krizi

Na to dolaze inedavno održani izbori u pokrajinama Baden-Virtemberg i Porajnje-Palatinat, na kojima je CDU morao da se suoči sa značajnim gubicima, između ostalog i zato što je više poslanika stranaka CDU i CSU na početku pandemije sklapalo poslove sa proizvođačima tada naveliko traženih zaštitnih maski. Neki od njih su tada dobijali provizije i u šestocifrenom iznosu. U nekim izveštajima pominje se i ime nemačkog ministra zdravlja i člana CDU Jensa Špana.

-pročitajte još: Maske, novac i nedostatak morala

Takozvana „Afera s maskama“ pokrenula je brojne kritike i dovela do velikog političkog pritiska. Zbog optužbi za korupciju, poslanici su se povukli iz Bundestaga i podneli ostavke. Pojedini poslanici sumnjiče se i da su dobijali novac iz Azerbejdžana.

To je jedna eksplozivna mešavina, analizira politikolog Torsten Fas. „Jer, još uvek nije odlučeno ko će biti kandidat (CDU/CSU) za kancelara, a i programski akcenti su za sada retki“, smatra Fas.

„Očigledno se verovalo da politički poeni mogu da se skupe na osnovu poverenja i dobrog upravljanja, i upravo zbog toga je afera s maskama opasna.“ Kao mogući kandidati za kancelara spominju se šef CDU Armin Lašet ili šef CSU Markus Zeder. Borba za naslednika Angele Merkel traje već godinama.

I Liberali (FDP) u jednoj internoj analizi dolaze do prilično sumornog zaključka, o čemu piše berlinski list Tagesšpigel. Nasuprot poverenju u dobro upravljanje državom od strane CDU/CSU, „stoje ozbiljne greške u upravljanju koje se tiču vakcinacije, testiranja i finansijske pomoći za ublažavanje posledica pandemije“. A nasuprot veri u „pristojnost i skromnost, stoji koruptivno ponašanje pojedinih aktera“ iz CDU/CSU.

FDP, koja bi zapravo rado bila koalicioni partner upravo CDU, time očigledno razmatra mogućnosti svog učešća u vlasti nakon parlamentarnih izbora u septembru.

Teška prelazna faza za CDU

Tema sa kojom je CDU u prošlosti dobro prolazila jeste privreda. Poslednjih godina privredno krilo poslaničkog kluba te stranke u Bundestagu ili udruženja manjih i srednjih preduzeća, bila su važna mesta na kojima su se okupljali konzervativni demohrišćanski stručnjaci za privredu, kao i mladi, ambiciozni političari. Svoju bazu podrške tu ima Fridrih Merc, koji je izgubio u borbi za predsednika CDU.

Ali iz tog tabora dolaze i Georg Nislajn, Aksel Fišer, Nikolas Lebel ili Mark Hauptman, koji sada moraju da se brane zbog optužbi za podmićivanje i korupciju.

Druge teme od kojih bi moglo da bude koristi nije lako naći. Što se programa tiče, CDU/CSU su tu gotovo „uklješteni“: Merkel je od Zelenih preuzela mnoge teme, poput zaštite klime, i time zamaglila razlike. S druge strane, ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AfD) propagira stare teme CDU kao što su stroga doseljenička politika i odlučna borba protiv kriminala. Tako je 2021. godine CDU tamo gde je na predizbornim plakatima sama sebe pozicionirala – sada u sredini. Ali i ta sredina je postala uska – a pandemija je samo prikrila sve te suštinske probleme. „Čini se da stranka ne zna kuda bi“, kaže Fas. „Takođe nema nikoga ko bi je vodio jasno i nesporno.“

Višegodišnja potraga za naslednikom Angele Merkel unela je nesigurnost i podele u stranačke redove. Da li nastaviti kursom koji je postavila Merkel ili napraviti konzervativni zaokret? Mišljenja su podeljana. „Oni nikako da se smire“, kaže Fas. I to sve usred pandemije i nekoliko meseci pred parlamentarne izbore. Zato politikolog Fas zaključuje „U ovoj godini, sve je moguće“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.