Čokoladno carstvo je na levoj obali Rajne 1993. godine izgradio Hans Imhof, nekadašnji direktor velikog koncerna za proizvodnju namirnica „Štolverk“ (Stollwerck). Muzej čokolade godišnje poseti oko 650.000 ljudi i on je jedan od deset najposećenijih u Nemačkoj. Posetioci imaju priliku da se kroz jedinstveno, slatko putovanje upoznaju sa istorijom čokolade starom više od 3.000 godina – sve do današnjih čokoladnih proizvoda i načinima njihove proizvodnje.

Dejvid Majer dolazi iz Hamburga i prvi put je u Muzeju čokolade. „Ako dođete u Keln, ovaj muzej ne smete da propuste! Ne morate da budete ljubitelj čokolade, ali muzej definitivno morate da posetite! Odličan je, naučio sam ponešto o proizvodnji čokolade i video kako taj proces izgleda. Mogli biste i Vi da pokušate da proizvedete svoju sopstvenu čokoladu“, poručuje Majer, jedan od mnogobrojnih posetilaca koje smo zatekli u muzeju.

Pripremite zalihe-omiljeni slatkiš postaje luksuz

Ali, najnovije vesti o čokoladi nisu dobre – prema poslednjim istraživanjima, svet će u sledećih nekoliko godina, zbog sve veće potražnje, ostati bez kakaa, jer jednostavno nema dovoljno plantaža kakaovca. Još jedan od faktora koji značajno utiče na smanjene zaliha kakaa jeste i epidemija ebole u zapadnoj Africi, posebno imajući u vidu činjenicu da 70 odsto svetskih zaliha stiže upravo sa tog područja. Delimični krivac za nestašicu kakaa su takođe bolesti i suša, kao i sami ljudi, koji osećaju sve veću glad za slatkišima, a država koja prednjači u tome je – Kina.

Šef službe za posetioce Muzeja čokolade Olaf Vortman za DW ističe da su godišnji prihodi od proizvodnje čokolade zaista u padu. „Za sada industrija još može da se snabdeva, ali sigurno je da cene čokoladnih proizvoda mogu da porastu ukoliko dođe od manjka kakaovca“, upozorava on. Ako se situacija ne popravi, a ljubitelji čokolade ne smire strasti, omiljeni slatkiš mogao bi, dakle, do 2020. godine da postane luksuzna i skupa roba. Zato danas svi putevi vode u Keln, nemačku čokoladnu prestonicu.

Sve što ste želeli da znate o čokoladi

U kelnskom Muzeju saznaćete sve što ste ikada želeli da znate o čokoladi. „Teško je izdvojiti najzanimljiviji eksponat, jer je naša izložba velika. Deci se najviše dopada 'čokoladna fontana'. Mnogim posetiocima zanimljivo je odeljenje za proizvodnju čokolade, a nekima pak kulturno-istorijski deo sa izvornim eksponatima starim i nekoliko hiljada godina“, priča Vortman, naš domaćin u Muzeju. Obilazak tri nivoa izložbenog prostora koji se prostire na 4.000 kvadratnih metara počinje pričom o kakaovcu, biljci od čijeg se ploda pravi čokolada. Saznali smo da potiče iz srednje Amerike, a da se danas najviše uzgaja oko pojasa Ekvatora i u zapadnoj Africi. Uspešan i kvalitetan uzgoj te biljke zahteva vlažnu okolinu i prosečnu temperaturu od 25 do 28 stepeni Celzijusa.

Kako bi animirali mališane, u Muzeju su odlučili da organizuju interaktivne radionice. Najmlađi posetioci na monitorima igraju igrice o kakaovcu, rešavaju osmosmerke pronalazeći pojmove u vezi s čokoladom i na testovima proveravaju svoje „čokoladno znanje“. Na prvom spratu je deo muzeja pretvoren je u staklenu baštu u kojoj rastu stabla kakaovca, kafe i banana. Tu čovek ne može dugo da se zadrži, jer su temperatura i vlažnost vazduha prilagođeni uslovima u kojima raste tropsko bilje.

Drugim spratom dominira pogon za proizvodnju čokolade – neverovatan doživljaj za prave sladokusce pred čijim očima nastaje čokolada! Prženje zrna kakaovca, mlevenje i odvajanje jezgra do ljuske, zatim mešanje sa kakaovim maslacem, mlekom i šećerom, do prelivanja čokolade u stilizovano drvo kakaovca. „Veoma važan sastojak za proizvodnju čokolade jeste šećer, jer ljudi vole slatku čokoladu. Mleko u prahu takođe, iako se koristi samo za proizvodnju bele i mlečne čokolade, a ne i za proizvodnju čokolade za kuvanje“, priča Vortman deo recepta „hrane bogova“.

Zahvaljujući radnici koja časti posetioce čokoladom umočenom u vafle, imaćete priliku da obradujete svoja nepca i na licu mesta osetite ukus tek proizvedene čokolade. Dobra vest je to što zaposleni u Muzeju neće imati ništa protiv ako neki posetilac, pravi ljubitelj čokolade, i po nekoliko puta „zaluta“ do tri metra visoke „čokoladne fontane“.

Put nastavljamo u deo muzeja u kome je predstavljena istorija čokolade, koja je počela u starim civilizacijama u srednjoj Americi. Maje i Asteci su je koristili kao lek, priređivali su slavlja u čast boga kakaa, a služila je i kao sredstvo plaćanja. Zanimljivo je da je sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristifor Kolumbo doneo na španski dvor i seme kakaovca, ali ono nije pobudilo nikakvo interesovanje. Tek nakon pohoda španskog osvajača Hernana Kortesa na Južnu Ameriku, Evropa je spoznala čari čokolade. U delu Muzeja izložene su i posude u kojima su Evropljani držali čokoladu. Njihova raskoš dokazuje da su „hranu bogova“ sebi mogli da priušte samo bogataši.

Čokolada za široku proizvodnju

Informacije o čokoladnim proizvodima, uključujući i upoznavanje nekih od najvećih imena u industriji, mogu se saznati na trećem nivou. Tu je ispričana priča o novijoj istoriji čokolade, baziranoj na proizodnji za široku potrošnju. Rekonstruiran je izgled starih prodavnica čokolade i čokoladnih slatkiša, sa originalnom ambalažom, plakatima, reklamama i automatima za samoposluživanje. „Ponosni smo jer nas posećuje mnoštvo ljudi, bez obzira na uzrast. Reakcije su u principu vrlo pozitivne ali mi ipak svaku kritiku shvatamo vrlo ozbiljno. Posetioci mogu da nam se obrate ukoliko imaju predlog ili savet. Pokušavamo da pokrijemo sve oblasti – tako je tu i tema eksploatacije dece na plantažama, što mi ne krijemo. Dakle, uvek smo otvoreni za kritiku“, zaključuje Vortman.

Posetu muzeju završavamo kupovinom suvenira u prodavnici na samom ulazu. Razni alati, igračke, mobilni telefoni, tastature, čak i kelnska katedrala... Sve od čokolade. Spremili smo i zalihe, u slučaju da se predviđanja stručnjaka o nestašici čokolade ispostave kao tačna.

Vaš komentar?