Prvi dani Donalda Trampa na funkciji predsednika SAD imaće veliki simbolički značaj. On hoće da pokaže biračima da ozbiljno pristupa poslu, a istovremeno demonstrira moć Amerike u inostranstvu.

Korišćenje predsedničkih dekreta

Kako bi brzo pokrenuo stvari, Donald Tramp će se osloniti na primenu predsedničkih ukaza ili dekreta. To su direktive koje izdaje predsednik, a zaobilaze Kongres i mogu pokrivati razna pitanja poput nacionalne bezbednosti ili spoljne politike.

Očekuje se da će veliki broj ovih dekreta biti spreman za njegovo potpisivanje već ovog ponedeljka (20. januar) kada preuzima dužnost.

U jednom televizijskom intervjuu početkom decembra, Tramp je potvrdio da će potpisati „mnogo“ izvršnih naredbi prvog dana na funkciji i da će se one odnositi na ekonomiju, energetiku i, što je najvažnije, na granicu sa Meksikom.

Međutim, dekreti nisu sveobuhvatna ovlašćenja i mogu se koristiti samo za usmeravanje delovanja sa izvršnog nivoa vlasti na druge nivoe, kaže Dan Malinson, politikolog na univerzitetu Pen Stejt.

Oni su širokog spektra, poput Trampovog obećanja da će zatvoriti granicu sa Meksikom, ali neki će pokrenuti spore procese donošenja odluka i propisa koji bi mogli trajati godinama.

Imigracija i masovne deportacije

Od dolaska na političku scenu, Tramp je bio opsednut meksičkom granicom i ljudima koji je prelaze da bi ušli u SAD. U svom prvom mandatu želeo je da završi zid između dve zemlje i natera Meksiko da ga plati.

Četiri godine kasnije, zaustavljanje migracije osiguravanjem granica SAD bilo je jedno od glavnih pitanja koje je Trampu donelo ubedljivu pobedu.

Verovatno će oživeti politiku koja zahteva da podnosioci zahteva za azil ostanu u Meksiku dok se njihovi zahtevi obrađuju u SAD.

Za one koji ilegalno borave u SAD, Tramp je pozvao na najveću masovnu deportaciju u istoriji SAD, fokusirajući se prvo na kriminalce, a zatim na ostale neregistrovane migrante.

Bez obzira na ovaj plan, dekreti za ubrzanje deportacija naići će na otpore. Za njih su potrebni vreme i podrška lokalnih i državnih agencija, što znači da će se suočiti s pravnim izazovima.

Pored borbe protiv neregularne migracije, Tramp će verovatno ponovo usporiti legalnu migraciju, otežavati dobijanja radnih dozvola, zelene karte i viza i njihovo poskupljenje. Ovo bi moglo uticati na dolazak kvalifikovanih radnika i studenata.

Tramp je rekao da je ukidanje prava na državljanstvo po rođenju od početka bio njegov prioritet, po mogućstvu i ukazom. „Završićemo s tim jer je to apsurdno“, rekao je.

Ovo bi moglo biti teško, jer je u Ustavu ukorenjen princip po kojem je svaka osoba rođena na tlu SAD automatski američki državljanin.

Pretnja carinama na uvoznu robu

Trgovina je još jedno područje koje privlači veliku pažnju Trampa. Nedavno je predložio uvođenje opšte carine od deset odsto na sve što ulazi u SAD. Meksiko, Kanada i Kina, najveći trgovinski partneri SAD, bili bi pogođeni još višim carinama.

„Još nije jasno u kojoj meri će se to desiti i da li se pretnja carinama koristi kako bi se određene zemlje naterale na trgovinske pregovore“, rekao je Malinson. Međutim, na osnovu njegove prethodne prakse, veruje se da će Tramp uvesti neke nove carine.

Iako predsednik ima ovlašćenje da uvede carine na određene kategorije robe, uvođenje opšte carine na svu robu bilo bi složenije. Takav potez bi izazvao haos i bio osporen na sudu.

Pored toga, carine bi mogle pogoršati domaće probleme. „Bes zbog inflacije pomogao je Trampu da pobedi na izborima, ali on bi mogao da brzo izgubi naklonost javnosti ako ekonomska politika dovede do povećanja cena ili oslabi ekonomiju“, kaže Malinson.

Napuštanje Pariskog sporazuma o klimi

Iako je zaštita životne sredine manje važna američkim biračima od ekonomije ili migracija, Tramp cilja i ovu temu.

Tokom prvog mandata, povukao je SAD iz Pariskog sporazuma, čiji je cilj smanjenje emisija ugljen-dioksida radi borbe protiv klimatskih promena. Džo Bajden je poništio tu odluku i ponovo se pridružio sporazumu još prvog dana na funkciji predsednika.

Sada, ponavljajući frazu „Buši, samo buši“, Tramp je obećao proširenje eksploatacije sirove nafte. Fokusirajući se na fraking i fosilna goriva, nije iznenađenje ako ponovo povuče SAD iz klimatskog sporazuma – što bi mogao biti jedan od njegovih prvih zvaničnih poteza.

Tramp je pokazao da ne misli dobro o energiji dobijenoj vetrom i električnim vozilima. Ovaj skepticizam bi mogao dovesti do drugih ukaza, koji poništavaju zaštitu čovekove okoline i usporavaju projekte obnovljive energije.

Pomilovanja za učesnike nereda na Kapitolu

Pomilovanje, alat koji predsedniku daje ovlašćenje da oprosti osobama osuđenim za zločine ili okonča zatvorske kazne, takođe bi mogao biti korišćen prvog dana.

Tramp je jasno dao do znanja da bi mogao pomilovati većinu od nekoliko stotina ljudi osuđenih za napad na Kapitol 6. januara 2021.

„Najverovatnije ću to učiniti vrlo brzo“, rekao je. To će mu, kaže, biti prioritet prvog dana, čak i ako su osuđeni priznali krivicu za dela poput napada na policajce. Prema Trampuj, vinovnici „nisu imali izbora osim da priznaju krivicu“.

Otvoreno je pitanje da li će Tramp pokušati da pomiluje i samog sebe. U konačnici, samo Trampov tim zna šta je planirano za prve dane njegovog drugog mandata.

Ali, moraće da dela brzo, jer bi izbori sredinom njegovog mandata (za dve godine) mogli okončati republikansku većinu u Senatu ili Predstavničkom domu.

„Tramp ne može da se još jednom kandiduje 2028, tako da sve što želi mora da uradi u jednom mandatu“, zaključuje Malinson.