Kada je reporterka stanice National Public Radio pokucala na vrata Džestina Kolera u predgrađu Los Anđelesa, on joj nije ni ponudio da uđe unutra: „Izvinite, ništa Vam neću reći. Prijatan dan. Hvala!" I vrata su se zatvorila.

Novinarka je posetila Kolera jer je on osnivač i šef preduzeća disinfomedia.inc. Ta firma održava nekolicinu veb-stranica na kojima se plasiraju lažne vesti (fake news). Nakon što je nešto kasnije ipak pristao da odgovara na pitanja, Koler nije želeo da kaže koliko takvih stranica zaista postoji.

Koler redovno objavljuje vesti koje izgledaju kao prave. Ali njegove „vesti" su izmišljene. Pre dve godine je plasirao priču o tome kako su u američkoj saveznoj državi Kolorado markice za prehrambene proizvode korišćene za kupovinu marihuane. „Nakon toga je jedan poslanik u Kongresu Kolorada predložio donošenje zakona kojim bi se zabranila upotreba markica za hranu za kupovinu trave. Iako je sve to bila samo izmišljotina", priča Koler.

Ovaj 40-godišnjak je oženjen, ima decu. Zbog čega je uopšte 2013. počeo da piše i objavljuje lažne vesti? „Hteo sam da kreiram internet-stranicu koju bi čitali ljudi iz ultra-desničarskog pokreta. Moj je cilj bio da plasiram očigledno lažne ili izmišljene priče kako bih nakon toga mogao reći da se radilo samo o izmišljotini."

Sve izmišljeno

U međuvremenu on zapošljava 25 do 30 autora. Koler priča da ga je iznenadilo koliko su fake news u američkoj predizbornoj kampanji imale mnogo čitanja, i koliko su dobro bile plasirane u Guglovom pretraživaču i na Fejsbuku. Poput one priče o agentu FBI koji je istraživao skandal oko elektronske pošte Hilari Klinton i koji je pronađen mrtav. Priča sa zvučnim naslovom je, tako se činilo, bila preuzeta iz lista Denver Guardian. Ali takav list uopšte ne postoji.

„Ljudi su to hteli da čuju. Sve u toj priči sam izmislio: grad, ljude, šerifa, tipove iz FBI, naši urednici za društvene mreže su ciljano plasirali vest pristalicama Donalda Trampa i onda se priča proširila kao požar."

A sa svakim klikom njegove internet stranice su sve zanimljivije reklamnoj industriji. Druga dva autora lažnih vesti, koje je u Long Biču uspeo da pronađe list Los Anđeles Tajms, tvrde da mesečno preko reklama na svojim stranicama zabeleže između 10.000 i 40.000 evra prihoda. Fejsbuk i Gugl su u međuvremenu najavili da ubuduće ne žele da dozvole reklamiranje na stranicama na kojima se objavljuju lažne vesti.

Džestin Koler, inače član Demokratske stranke, ne veruje uzgred da su lažne vesti, kakve i sam širi, doprinele tome da Klintonova izgubi na američkim izborima. Ona, kaže Koler, jednostavno nije bila dobra kandidatkinja.