Šaul Ladani će u ponedeljak (5. septembar) biti u Minhenu i Firstenfeldbruku, gde će Nemačka i svet prisetiti atentata na Olimpijskim igrama 1972. Ovaj Izraelac, rođen u Beogradu, planira da tog dana još jednom obuče svoj plavi sako. „Još mi paše, zapravo je kao nov“, kaže on.

Ladani je taj sako nosio na otvaranju Olimpijskih igara pre pola veka, kao član izraelske ekipe. Jedan je od retkih koji preživeli kada su dve sedmice kasnije palestinski teroristi upali u zgradu u kojoj je bila smeštena reprezentacija Izraela – i ubili jedanaest sportista.

Ladani je tada boje svoje zemlje branio u disciplini brzog hodanja. Plavi sako oblači jako retko. A početkom septembra za to ima dva povoda.

Samo dan uoči ceremonije u bavarskoj prestonici, ove nedelje (4. septembar) učestvuje u komemoraciji u Bergen-Belzenu gde se obeležava oslobađanje koncentracionog logora pre 77 godina. Ladani je preživeo tu nacističku fabriku smrti, a time i Holokaust.

„Jašem na dva konja“, kaže izraelski naučnik i bivši sportista za agenciju epd. Tako povezuje dva datuma kada je preživeo, što je obeležilo ceo njegov život.

Rođen je u Beogradu 1936. godine. Roditelji beže u Mađarsku kada su Nemci bombardovali Beograd 1941. Deo porodice je završila u Bergen-Belzenu, drugi su stradali u gasnim komorama Aušvica. Ukupno je u Holokaustu izgubio pedesetak članova šire porodice.

Ladani i roditelji su imali sreću da žrebom budu određeni za „otkup“ koji je organizovao Rudolf Kascner, spašavajući Jevreje iz logora. Tako su završili u Švajcarskoj, pre nego što su se odselili u Palestinu.

Dve komemoracije

Na komemoraciji povodom olimpijskog atentata, kako je najavljeno, učestvovaće između ostalih i izraelski predsednik Isak Hercog i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.

Uoči same priredbe bilo je nejasno hoće li, pored Ladanija, na licu mesta biti i članovi porodica žrtava atentata, i ako da – koliko njih? Poslednjih sedmica je bilo određenih nesuglasica oko visine odštete koju će im isplatiti Nemačka.

U Bergen-Belzenu se u nedelju okuplja pedesetak preživelih logoraša, te stotinjak članova porodica žrtava.

„Holokaust je oblikovao moj život i moj karakter“, kaže Šaul Ladani danas. Već kao petogodišnjak je morao da beži iz Beograda pred nacistima i strahuje za život. „Nevolja, bol i istrajnost“ su već u ranoj fazi obeležili njegov život, dodaje Ladani.

U Bergen-Belzenu je stradalo oko 52.000 zatočenika, većinom su umrli u mukama – od zaraza, gladi ili žeđi.

„Nikad više“

„Nikad više“ – to je moto koji mu daje snagu, kaže Ladani. I baš zato opet dolazi u Nemačku, u zemlju u kojoj je poslednji put bio krajem jula ove godine. U Nirnbergu se tada održavao međunarodni fudbalski turnir, nazvan po nemačkom fudbalskom pioniru Valteru Benzemanu, rođenom 1873.

Tamo je Ladani mladim sportistima pričao o svom životu, kako bi upozorio na važnost tolerancije i humanosti: „Mislim da je to moja obveza.“

Činjenicu da je u više navrata tesno izbegao smrt Ladani pripisuje seriji sretnih okolnosti. U Olimpijskom selu 1972. on je bio smešten u Ulici Konoli 31, u delu sela u kojem su spavali i izraelski sportski strelci. On pretpostavlja da su palestinski atentatori iz skupine „Crni septembar“ ciljano zaobišli taj blok, jer su pretpostavljali da se tamo nalazi i oružje.

U napadu na Olimpijsko selo napadači su ustrelili rvača Mošea Vajnberga i dizača tegova Jozefa Romanoa. Teroristi su kao taoce uzeli devet izraelskih sportista. Prilikom pokušaja oslobađanja od strane nemačke policije poginuli su svi taoci, te jedan policajac i pet terorista.

Šaul Ladani je napad preživeo bez ikakvih fizičkih posledica, kako kaže. Do danas je vlasnik svetskog rekorda u hodanju na 50 milja: sedam sati, 23 minute, 50 sekundi. U međuvremenu je postao vlasnik još jednog rekorda: u hodanju na 100 milja, i to u klasi ljudi starijih od 70 godina.

Svakog dana hoda. „Ali počinjem da osećam teret starosti“, dodaje.

Od trinaeste godine Ladani prikuplja originalne dokumente iz logora Bergen-Belzen. Prikupio je i dokumentaciju o atentatu u Minhenu.

U Omeru na jugu Izraela čuva privatnu kolekciju, koja još uvek raste. Jedan deo njegovih sećanja može se razgledati i u okviru putujuće izložbe koju je mesto sećanja Bergen-Belzen organizovalo povodom godišnjice oslobađanja koncentracionog logora.

sm (epd)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.