Hrvatski emigrant Stjepan Đureković likvidiran je u Bavarskoj 1983. godine i kao i u nizu drugih ubistava hrvatskih emigranata u ovoj zemlji, pravosuđe je sumnjalo na jugoslovenske tajne službe. Još 2005. je izdata poternica za bivšim generalom Udbe Josipom Perkovićem, koji je sve do prvog dana ove godine uživao zaštitu hrvatske države. Da je Perković među nalogodavcima ubistva postalo je jasno najkasnije 2008. kada je pred Zemaljskim sudom u Minhenu na doživotni zatvor osuđen Krunoslav Prates. Tokom tog procesa, Perković je bio često spominjan kao glavni organizator ubistva. Suđenje je tada vodio sudija Bernd fon Hajnčel-Hajneg, koji je danas u privatnoj advokatskoj kancelariji u bavarskom Štraubingu. Prvi put od te presude, Fon Hajnčel-Hajneg za Dojče vele govori o suđenju, ulozi Perkovića, kao i zaštiti koju je ovaj udbaš uživao od Hrvatske.

Dojče vele: Zahtev Nemačke za izručenjem Perkovića počiva na presudi protiv Pratesa. Već tada se došlo do zaključka da su glavni krivci za ovo političko ubistvo još na slobodi. Kako Vi danas doživljavate ulogu Josipa Perkovića?

Bernd von Hajnčel-Hajneg: Mi smo na kraju procesa bili uvereni da je Perković saučesnik u ubistvu. Perković je bio taj koji je izdao naređenje i koji je sve imao u svojim rukama. Ali Perković nije taj koji je imao neke lične koristi od ovog ubistva. Ono je bilo naručeno od samog političkog vrha.

Krunski svedok u suđenju Pratesu bio je bivši agent Udbe Vinko Sindičić. Mnogi posmatrači, kako u Nemačkoj tako i u Hrvatskoj, su zbog njegove upletenosti u rad tajnih službi sumnjali u verodostojnost ovog svedoka. Kako danas procenjujete ulogu Sindičića u ovom procesu?

Sindičić je za nas bio važan svedok. Mi smo došli do zaključka da Sindičić, što se tiče podataka vezanih uz ubistvo Đurekovića, govori istinu. Istina je doduše da je Sindičić kao bivši delatnik tajne službe imao neke otvorene račune. Tom aspektu smo se posebno posvetili i analizirali postoji li sumnja u uverljivost Sindičića kao svedoka u slučaju Đurekovića. I došli smo do zaključka da su navodi koje je izneo pred sudom ispravni. Ne možete nekoga ko je u nekom drugom slučaju iznosio nekorektne navode automatski potpuno isključiti i polaziti od toga da će uvek iznositi neistine. Tu morate biti vrlo oprezni. No uprkos tome smo njegove navode proveravali i oni su svi bili potvrđeni i iz drugih izvora.

Tokom suđenja ali i u samom obrazloženju presude ste hrvatsko državno rukovodstvo optužili zbog manjka spremnosti na suradnju. Zbog toga je suđenje na dve godine bilo prekinuto. Čini se kako je i sadašnja vlast učinila poprilične napore da do izručenja Perkovića ne dođe?

Reći ću sledeće: na procesu Pratesu je svoje iskaze dalo i nekoliko svedoka iz Hrvatske. U kasnijim kontaktima s njima smo bili obavešteni da su oni zbog toga u Hrvatskoj doživljavali neugodnosti i da su čak imali problema na poslu zato što su svedočili u Minhenu. To je bilo nešto što smo najoštrije osudili i ja sam svoje nezadovoljstvo preneo i evropskim institucijama. Tada sam rekao da saradnja s Hrvatskom ne odgovara standardima jedne zemlje koja teži ulasku u Evropsku uniju. Šta se sada događa ne mogu da kažem, ali tadašnjoj Sanaderovoj vladi nije bilo stalo do saradnje. Sada sve to pratim iz medija i mislim da već sama činjenica da je Perković priveden nešto znači.

Kako, kao pravnik i bivši sudija, procenjujete mogućnost da Perković zaista bude i izručen Nemačkoj?

Sve ukazuje na to da je hrvatskim vlastima u interesu da se suđenje Perkoviću održi u Hrvatskoj. Druga mogućnost bi bila da se Perkoviću sudi u Nemačkoj i da u slučaju da dođe do okrivljujuće presude kaznu izdrži u Hrvatskoj. Ali to je u ovom trenutku u drugom planu.

Proces protiv Pratesa je doživljavan kao pionirski poduhvat i kao početak rasvetljavanja ubistava jugoslovenske tajne službe. Državno tužilaštvo je tada najavljivalo i nove procese. Zašto se sve zaustavilo na tom jednom suđenju?

Proces protiv Pratesa je zapravo započeo kao proces u kojem se rasvetljava ubistvo jednog hrvatskog emigranta, politički aktivnog i to od strane jugoslovenskih tajnih službi i da se kao takav uklapa u čitavu seriju sličnih ubistava. Ali u toku procesa je postajalo sve izvesnije da se ne radi o klasičnom uklanjanju političko-ideoloških neprijatelja, kako je to pokušavala da insinuira Jugoslavija, nego o ličnom obračunu visokorangiranog političara. Mi smo uvereni da je Đureković ubijen zato što je previše znao što je nekima bilo previše opasno.

Intervju: Nenad Krajcer
Odg. urednik: Nemanja Rujević