U ponedeljak je Evropska agencija za lekove (EMA) odobrila vakcinu nemačkog Bajonteka koju masovno proizvodi američki Fajzer.

„Ovo je važan korak. Imamo prvu odobrenu vakcinu u Evropi“, kaže Ugur Šahin, osnivač Bajonteka, u intervjuu za DW. „Počinjemo sa vakcinacijama i očekujemo benefite za one koji prime vakcinu. Recimo, nadamo se da će kroz nekoliko meseci opasti stepen hospitalizacije starijih ljudi.“

EMA već šestog januara saopštava odluku i o vakcini američke Moderne. To Šahinu daje nadu da bi uskoro na tržištu moglo da se nađe dovoljno vakcina da se „do iduće zime pandemija stavi pod kontrolu“. Za to je, kako kaže, potrebno da se imunizuje 60 do 70 odsto ljudi.

Glavobolje zadaje nova mutacija virusa koja je najpre primećena u Velikoj Britaniji, ali već se pojavila u više zemalja kontinentalne Evrope. Prema epidemiološkim podacima, taj novi soj je osetno zarazniji. Britanci veruju da se zbog njega čak 70 odsto ljudi više zaražava.

Ali, pitanje svih pitanja je da li je nova varijanta otporna na vakcinu. „Još ne znamo, jer nismo obavili testove“, kaže Šahin, i najavljuje da će u naredne dve sedmice Bajontek proveriti kakav je odgovor ove mutacije na njihovu vakcinu.

Da li će vakcina biti efikasna protiv mutacije? „Naučno gledano, visoka je verovatnoća da hoće. Iako ova varijanta ima višestruke mutacije, izmenjeno je samo jedan odsto relevantnog proteina. To znači da je 99 odsto isto, a naša vakcina izaziva imuni odgovor tako što napada protein virusa sa više strana“, dodaje naučnik.

Vakcina nije samo za bogate zemlje?

Sve članice EU najavile su da će početi vakcinaciju Bajontekovim cepivom pre kraja godine. U Nemačkoj bi u više od četiri stotine improvizovanih centara za vakcinaciju to trebalo da počne u nedelju (27. decembar). Najpre će se vakcinisati rizične grupe, prvo stariji od 80 godina i oni koji su na stacionarnom lečenju i u domovina za stare i nemoćne.

Za to je potrebna mamutska logistika. Bajontekova vakcina mora da se čuva na minus sedamdeset stepeni Celzijusa, zbog čega su neki naučnici već rekli da ona nije primerena za siromašnije zemlje koje ne mogu da obezbede takav hladni lanac.

„Ove ultra-hladne temperature nisu ništa novo. Transport uz suvi led nam je poznat već pedeset godina“, kaže međutim Šahin. „Kutije se prenose na lice mesta i onda medicinsko osoblje može da izvadi vakcine i stavi ih u frižider. U njemu su vakcine stabilne pet dana.“

On u razgovoru za DW dodaje da „nije tačna“ ocena da siromašnije zemlje neće imati pristupa ovoj vakcini. Šahin podseća da su i zemlje poput Meksika ili nekih iz Južne Amerike već odobrile upotrebu vakcine.

„Naučna zajednica je superheroj“

Ugur Šahin i njegova supruga Ozlem Tureči, dvoje naučnika odgovornih za nastanak vakcine, oboje su deca imigranata iz Turske. Ovaj bračni par iz Majnca je u medijima dobio oreol bezmalo superheroja. Ali Šahin želi da ostane skroman:

„Mi smo naučnici. A nauka je obavila ono što je važno. Mi nismo sami u tome, mislim da je superheroj cela naučna zajednica i to bi valjalo nagraditi – ne pojedinačno, već u vidu investicija u istraživanja.“

Ipak, Ugur Šahin, čovek koji je smislio vakcinu – nije je još primio. Tokom kliničkih studija je zbog sukoba interesa zabranjeno učešće ljudima iz kompanije koja radi na vakcini. A sada u Nemačkoj vakcinacija kreće od prioritetnih grupa.

Šahin se nada da će naći „legalno i fer“ rešenje da se ipak on i njegovi saradnici vakcinišu jer želi da obezbedi nesmetan dalji rad.

Nemačka je u strogom lokdaunu, ali se beleži tek blagi pad dnevnog broja novootrkivenih zaraza. U sredu je saopšteno da se u poslednja 24 sata u vezu sa koronom dovode 962 smrti, što je rekord u Nemačkoj.

sb/nr

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android