Nemački kancelar Olaf Šolc ovog četvrtka (19. oktobar) u Bundestagu založio se za „jasan stav“ protiv antisemitizma i mržnje prema Izraelu. Tu poruku kancelara nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer stavila je na dnevni red redovnog sastanka ministara unutrašnjih poslova Evropske unije u Luksemburgu. U fokusu su, između ostalog, i nasilne antiizraelske demonstracije koje se, kako se kaže, ne smeju tolerisati. „Moramo preduzeti oštrije mere. Za nas je fokus na zaštiti svih Jevreja. Osuđujem ono što se dogodilo u Berlinu. Ono što nije u redu jeste upotreba nasilja, posebno ne kada je uperena protiv policajaca“, rekla je Faeser na marginama sastanaka u Luksemburgu.

-pročitajte još: „Moramo da sprovodimo zakon na nemačkim ulicama“

Uprkos zabrani okupljanja, u Berlinu se u noći sa srede na četvrtak okupilo nekoliko stotina propalestinskih demonstranata koji su napali policiju i vatrogasce, a neki od službenika su i povređeni. I u drugim evropskim gradovima protestovalo se zbog akcija Izraela uperenih protiv islamističke palestinske organizacije Hamas, koju EU, SAD i druge zemlje svrstavaju u terorističke organizacije. U Atini se recimo okupilo 10.000 ljudi, ali ti protesti su ostali mirni. Veći skup planiran je za ovaj vikend u Briselu.

Pojačava se zaštita jevrejskih institucija

Ministri unutrašnjih poslova EU sa zabrinutošću prate uticaj krize na Bliskom istoku na bezbednosnu situaciju u njihovim zemljama. Nemačka i Austrija pojačale su zaštitu jevrejskih institucija. Nemačka ministarka Fezer i njen austrijski kolega Gerhard Karner, poručili su u zajedničkom nastupu pred novinarima da Nemačka i Austrija imaju posebnu odgovornost zbog svoje mračne istorije. Austrijski ministar Karner dodao je da je neprihvatljivo to što se trenutno samo manji broj jevrejske dece usuđuje da ide u svoje škole ili vrtiće zbog straha od antisemitskih napada. „To mora da se promeni“, odlučan je Karner.

-pročitajte još: Gde prestaje kritika i počinje antisemitizam

Nemačka ministarka Fezer ponovo je oštro osudila „varvarske razmere“ Hamasovog terorističkog napada u Izraelu: „To je najgori napad od Holokausta“, rekla je. A nakon što eventualno počne kopnena ofanzive izraelske vojske u Pojasu Gaze, bezbednosna situacija i nasilje nad jevrejskim institucijama mogla bi i da se pogorša. „Mi i organi bezbednosti spremni smo na sve moguće situacije. Zato smo pojačali zaštitu. Tako će biti sledećih nekoliko nedelja i meseci“, rekla je ministarka Fezer odgovarajući na pitanje DW.

Zbog krize na Bliskom istoku raste opasnost od terorizma

Ne raste samo rizik od antisemitskih napada, već i generalni rizik od terorizma, zaključeno je na sastanku u Luksemburgu. U Briselu je jedan odbijeni potražilac azila iz Tunisa ustrelio dvojicu švedskih fudbalskih navijača i ranio još jednog. Odgovornost za napad preuzela je teroristička grupa „Islamska država“. U Francuskoj je jadan Čečen s islamističkom pozadinom nožem u jednoj školi ubio jednu osobu.

Belgijska ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinde objasnila svojim kolegama da je briselski počinilac napada dvanaest godina bio u EU, da je počinio krivično delo, služio zatvorsku kaznu u Švedskoj i četiri puta tražio azil u različitim zemljama. Svi zahtevi su odbijeni, poslednji put u Belgiji 2019. On međutim nije deportovan, već se skrivao u Belgiji.

Zahtev za više deportacija iz EU

Taj slučaj, uvereni su ministri EU, pokazuje da trenutni sistem vraćanja i deportacija ne funkcioniše. Osim toga, potrebno je poboljšati razmenu podataka unutar EU, jer komunikacija između policije i institucija koje obrađuju zahteve za dodeljivanje azila u nekom državama poput Belgije još uvek nisu na potrebnom nivou.

Zahtevi za više deportacija nisu novost. „Ove godine će broj stvarno sprovedenih deportacija u EU povećati za oko četvrtinu“, rekla je komesarka EU za unutrašnje poslove Jlva Johanson. Međutim, apsolutne brojke ostaju relativno niske. U Nemačkoj je registrovano oko 50.000 ljudi koji moraju da napuste zemlju, jer ne poseduju ni minimalne uslove za tolerisanje njihovog boravka u Nemačkoj. U prvoj polovini 2023. deportovano je oko 7.800 osoba. Diplomate EU pritom ističu da teroristi i moguće pretnje ne dolaze samo od onih koje treba proterati, ali da isto tako nisu svi oni koji su bili prisiljeni da napuste EU osumnjičeni za terorizam, niti su imali antisemitske stavove.

Deportacije često ne uspevaju zbog toga što zemlje porekla nisu spremne da prime svoje državljane nazad. Evropska komisija želi po tom pitanju u budućnosti u prvi plan postavi zakon o vizama. Ako neka država odbije da prihvati deportovane osobe, EU bi mogla ponovo da uvede vize za građane te zemlje ili da bar pooštri pravila o vizama. „Takav pristup već je doveo do povećanja broja deportacija  u Irak, Pakistan i Bangladeš“, rekla je komesarka Johanson.

Šengen nije mrtav, on ne funkcioniše

S obzirom na činjenicu da se mnogi migranti kreću ilegalno unutar šengenskog područja u EU, mnoge zemlje, uključujući Nemačku, Austriju, Mađarsku, Italiju, Francusku i Sloveniju, ponovo su uvele granične kontrole na unutrašnjim granicama EU. „To je upereno protiv kriminala odnosno krijumčarenja ljudi“, kaže nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

A granične kontrole su korisne i zbog potraga za osumnjičenima za terorizam, poručuju iz drugih članica EU. Međutim, sistematske i stalne granične kontrole u stvari su u suprotnosti s osnovnim pravilima Šengena koja podrazumevaju maksimalnu slobodu kretanja. Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner to opisuje ovako: „Šengen nije mrtav, nego se pokvario.“ Ali bi mogao i da se „popravi“ novim sistemom azila i boljom zaštitom spoljnih granica Evropske unije.

Dakle, više migranata moralo bi da se odbija već na spoljnim granicama. To bi trebalo da se postigne kroz novi pakt EU o azilu, koji bi trebalo da bude dogovoren sa Evropskim parlamentom do kraja godine, a potom i implementiran za dve godine. Do tada, prema rečima nemačke ministarke Nensi Fezer, vanredne granične kontrole unutar Šengena moraju biti na snazi, „na privremenoj osnovi“. „To ne radimo kako bismo gnjavili putnike“, dodao je njen austrijski kolega Karner, „već da bismo uhvatili krijumčare“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.