„Imam san da četvoro moje dece jednoga dana žive u zemlji koja ih neće vrednovati prema boji kože već prema njihovom karakteru. Danas imam san...“

Te reči je Martin Luter King izgovorio sa stepenica Linkolnovog memorijala u Vašingtonu pre tačno šest decenija (28. avgust 1963).

Taj govor je deo školskih programa i nastave, tema koja se obrađuje na univerzitetima i u dokumentarnim filmovima. Martina Lutera Kinga citirao je i bivši američki predsednik Barak Obama – a opjevan je i u brojnim pesmama tokom proteklih decenija. „Imam san“ bio je govor sa eksplozivnom snagom.

Nisu samo reči i sadržaj govora uticali na ljude, kaže aktivista za građanska prava Džon Luis, koji se istog dana takođe obratio publici u Vašingtonu. U intervjuu za televizijsku mrežu PBS današnji kongresmen ističe da je ljude impresionirala posebna harizma kojom je zračio Martin Luter King.

„Doktor King je imao moć i sposobnost da te stepenice ispred Linkolnovog memorijala pretvori u monumentalno mesto, koje će se pamtiti zauvek. Svojim rečima je prosvetlio, inspirisao i informisao ne samo ljude koji su slušali taj govor, već i narod cele Amerike – kako tadašnje, tako i naredne generacije“, kaže Luis.

Retorička strategija

Čovek koji je otelotvorio pokret za građanska prava crnaca u Sjedinjenim Državama bio je briljantan govornik i vešto je rečima uticao na publiku.

Kao profesionalni propovednik, u govore je utkao aluzije na hrišćansku veru ili citate iz. „Imam san da se jednog dana doline uzvisiti, a sva brda i planine spustiti. Da će se neravnine izravnati, a krivudava ispraviti...“

Spajao je biblijske citate s rečima iz patriotskih američkih himni kao što je „Amerika“ u kojoj se kaže: „Pevam o tebi, slatka zemljo slobode...“ King je stvorio svoj jezički izražaj i stil.

Iako je taj govor Martina Lutera Kinga najpoznatiji, on je koristio retoričku strategiju i pre i posle. Nakon hapšenja u Alabami zbog građanske neposlušnosti, napisao je „Pismo iz zatvora u Birmingemu“ 16. aprila 1963. godine.

U pismu se kaže: „Kao što su proroci napustili svoja sela u osmom veku pre nove ere i preneli reč Božiju daleko izvan granica svog rodnog mesta, i kao što je apostol Pavle napustio svoje selo Tars i preneo jevanđelje Isusa Hrista u najudaljeniji kutak grčko-rimskog carstva, pozvan sam da na svetu reč slobode pozivam i izvan mog rodnog grada. Slično kao što se Pavle odazvao na poziv u pomoć iz Makedonije, ja moram stalno biti spreman da odgovorim.“

Čitalac ne mora da poznaje biblijske priče da bi shvatio značenje. Pisanje pisama kao oblik komunikacije takođe se praktikovalo stolećima unazad - na primer u 13 poslanica apostola Pavla u Bibliji.

„Izazov – i podsticaj za sve nas“

Neposredno nakon govora ispred Linkolnovog memorijala, aktivista za građanska prava Martin Luter King je potpao pod prismotru američke federalne policije FBI, koja je u njegovoj retorici prepoznala društveni dinamit.

Danas je Kingovo govorništvo tema seminara na univerzitetima. Bile su to prave reči za pravu publiku u pravo vreme. Njegovi govori i poruke su takođe bezvremenski dokument.

Dival Patrik, prvi guverner crne boje kože u američkoj državi Masačusets i drugi guverner crne boje kože u istoriji SAD, kaže: „Govor je, za svoje vreme, bio proročanski, kao i mnogi drugi Kingovi govori. Oni su bezvremenski i poetični i kao takvi izazov i podsticaj za sve nas.“

Od početka godine, šest metara visoka bronzana statua u Bostonu seća na Martina Lutera Kinga – u gradu u kojem je svojevremeno doktorirao teologiju i upoznao suprugu.

„Memorijal zagrljaja“ je najveći spomenik građanskim pravima u SAD. Dizajniran je na osnovu istorijske fotografije iz 1964. godine, kada je King dobio vest da je dobitnik Nobelove nagrade za mir i kada je pao u zagrljaj svoje supruge.

Na otkrivanju spomenika, okupljeni su uzvikivali: „Black joy! Black love in the oldest park of the country!“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.