1. O čemu se odlučuje na kongresu FIFA?

O domaćinima Svetskih prvenstava 2030. i 2034. godine. U oba slučaja nema konkurenata. Prema preporuci Saveta FIFA, Svetsko prvenstvo u fudbalu 2030, sto godina nakon prvog Svetskog prvenstva u Urugvaju, trebalo bi da se održi na tri kontinenta: Africi, Evropi i Južnoj Americi. Domaćini većine mečeva trebalo bi da budu Španija, Portugalija i Maroko. Otvaranje bi trebalo da se održi u Urugvaju, a po jedna utakmica u Argentini i Paragvaju. Za 2034. postoji samo jedan kandidat za domaćina Svetskog prvenstva – Saudijska Arabija.

2. Kako će se glasati?

Vanredni kongres FIFA u sredu 11. decembra biće virtuelni događaj, što znači da će članovi biti povezani putem interneta. Glasa se prema tzv. „en bloc“ postupku, dakle ne za svako Svetsko prvenstvo pojedinačno, već se zajednički glasa o ukupnom paketu za 2030. i 2034. godinu.

Kako se navodi, članice FIFA neće glasati tajno, već aklamacijom: dakle aplauz će biti shvaćen kao odobravanje. Tokom virtuelnog događaja, članovi FIFA pritisnuće emotikone s aplauzom ako se slažu s predloženom kandidaturom.

3. Da li postoje sumnje u dodeljivanje prvenstva poznatim kandidatima?

Ne. Smatra se da je glasanje formalnost, nakon što je Savet FIFA jednoglasno otvorio put navedenim kandidatima još u oktobru 2023. Najviše telo FIFA takođe je u tada odobrilo i način izbora bez protivljenja. Činjenica da članice FIFA ne glasuju odvojeno o dvoje domaćina Svetskog prvenstva čini ne samo verovatnim, već i gotovo sigurnim da će obe kandidature biti odobrene. Jer, ako bi neka zemlja-članica bila skeptična prema npr. Svetskom prvenstvu 2034. u Saudijskoj Arabiji, njen glas protiv takođe bi značio i „ne“ Svetskom prvenstvu 2030. na tri kontinenta.

Do sada nijedan od 211 fudbalskih saveza nije zauzeo jasan stav protiv oba predloga. Čak je i predsednica norveškog saveza Lise Klavenes, obično kritički orijentisana prema FIFA, najavila da će se pre glasanja koordinisati sa skandinavskim i drugim savezima UEFA. Bilo bi „veoma teško“, kako je rekla Klavens, sam se boriti protiv FIFA.

4. Kako će glasati Nemački fudbalski savez?

Nemački fudbalski savez (DFB) će glasati za predviđene kandidate. Izvršni odbor DFB odlučio je to u petak 6. decembra u Frankfurtu na Majni. „Nismo olako doneli odluku i pažljivo smo ispitali prijavu za Svetsko prvenstvo 2034“, rekao je predsednik DFB Bernd Nojendorf, misleći pritom na kandidaturu Saudijske Arabije. Između ostalog, razmenjena su mišljenja s organizacijama za ljudska prava i navijačima. „Ozbiljno shvatamo kritike na račun te zemlje-kandidatkinje i nastavićemo da komuniciramo. Naš cilj je da radimo s FIFA na poboljšanju situacije u narednim godinama.“

Kao predstavnik DFB u Savetu FIFA, Nojendorf je već podržao prethodne jednoglasne odluke odbora o dodeli nagrada za Svetsko prvenstvo 2030. i 2034. godine.

S obzirom na Svetsko prvenstvo u Saudijskoj Arabiji i tamošnju situaciju s ljudskim pravima, nemački selektor Julijan Nagelsman upozorio je na novu moralnu raspravu. „U Kataru smo videli da previše političkih pitanja može da optereti tim“, rekao je Nagelsman. Na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. nemačka reprezentacija, tada još pod vođstvom selektora Hansija Flika, ispala je nakon prvog dela takmičenja.

5. Šta izaziva kritike?

Pre svega, gotovo izvesna dodela prvenstva 2034. Saudijskoj Arabiji. Organizacije za ljudska prava poput Amnesti internešenala i Hjuman rajts voča godinama se žale na masovna ograničenja ljudskih prava u toj državi i optužuju vlastodršce u Rijadu da glamuroznim sportskim događajima žele da skrenu s od toga kroz tzv. sportswashing.

Organizacije za ljudska prava strahuju, između ostalog, da će u kontekstu Svetskog prvenstva radnici migranti u Saudijskoj Arabiji biti iskorišćavani, prevareni i prisiljeni da žive u bedi. Razlog za to je, kao što je bio slučaj sa Svetskim prvenstvom u Kataru 2022, tzv. „kafala sistem“ koji je uobičajen u Saudijskoj Arabiji. Prema njemu, poslodavac garantuje za svoje strane radnike, a država mu zauzvrat daje pravo da zadrži pasoše svojih radnika stranaca i da sam određuje platu i uslove rada.

Organizacije takođe upozoravaju na kršenja ljudskih prava u Maroku, Portugaliji i Španiji. Sve tri zemlje poznate su po „preteranoj upotrebi policijske sile“, poručuje Amnesti internešenal.

6. Kako FIFA reaguje na optužbe?

Svetski fudbalski savez je Saudijskoj Arabiji, kao i Maroku, Portugaliji i Španiji dodelilo najviše moguće ocene. FIFA je ispitala pojedinačne prijave u vezi s dodelivanjem prvenstava i sumirala rezultate u takozvane evaluacione izveštaje. U oba slučaja dodelila je prosečno 4,2 od mogućih pet bodova. Maroko, Portugalija i Španija pokazali su „razumevanje“ u vezi s primedbama oko ljudskih prava, navela je FIFA. Ona rizik u tim zemljama po tom pitanju ocenjuje kao nizak niskim.

U slučaju Saudijske Arabije, FIFA vidi „srednji rizik“ kada su u pitanju ljudska prava, ali ukazuje i na „vidljiv napredak“ u tom području i vremenski period od deset godina do turnira. Postoji „dobar potencijal“ da bi domaćinstvo Svetskog kupa 2034. moglo da ima pozitivan efekat na stanje ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji, navodi se u izveštaju o proceni.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku