Angela Merkel, lider Evrope? Pre nekoliko godina, u Nemačkoj je to bilo teško zamislivo. Naprotiv, u prvom periodu na vlasti – na kojoj se sada nalazi skoro devet godina – u medijima je često postavljano pitanje da li je uopšte dorasla funkciji kancelarke, ona, žena iz Istočne Nemačke, bez moćne države iza leđa.

Nemački reditelj Roland Emerih, međutim, očigledno je rano shvatio ko je Angela Merkel: U filmu 2012, koji je snimao 2008/09, čovečanstvo se spasava u od Velikog potopa u modernim Nojevim barkama. Jednu od barki, u kojoj se spasava Evropa, predvodi kancelarka. Hrabro je bilo od scenariste da Merkelovu smesti na komandni most Evrope, jer u to vreme nije bilo sigurno ni da li će biti ponovo izabrana na parlamentarnim izborima 2009.

Emerih je dobro prognozirao. Merkelova je postala vodeći političar u Evropi. I ne samo to: američki časopis Forbs ju je u maju po četvrti put za redom proglasio „najmoćnijom ženom na svetu“. Njujorški Tajm je Angelu Merkel po šesti put svrstao u najuticajnijih 100 ljudi na svetu.

Obećanje

Tog uspeha ne bi bilo da Merkel nije bila uspešna i kod kuće. A to se između ostalog ogleda u velikom ugledu koji već godinama uživa u narodu. Uvek je na vrhu liste najomiljenijih nemačkih političara koju sastavlja magazin Špigel. Ona je kao šezdestogodišnja žena – uzor mladima.

Ako pitate zašto je to tako, odgovor često glasi: Merkelova je tako autentična, nije se značajno promenila uprkos velikoj moći koju ima. Ona je takva kakva je, ponekad malo ćutljiva ili kruta, ne baš emotivna, prizemna, ona prosto ni od čega ne pravi ni dramu ni šou. I svojom spoljašnjošću zrači stabilnost: način odevanja i frizuru je oprezno menjala. Ona je Nemcima bila pouzdani vodič u kriznim godinama. Tu se dobro uklapa i njena centralna poruka: Nemačka bi iz krize trebalo da izađe jača nego što je bila.

Plan se ostvario, niska nezaposlenost, visoka stopa ekonomskog rasta. I Merkelova je po treći put izabrana za kancleraku. Svoje demohrišćane je proteklih godina potpuno prekrojila po svojoj meri. Na pitanje ko bi jednog dana mogao da je nasledi, po neki se i stresu – jer naslednika očigledno nema. Ursula fon der Lajen se doduše pominje kao moguća naslednica, ali ona je donekle sporna u svojoj stranci. Nemačka sa Angelom Merkel na čelu – to je za mnoge postalo nešto kao normalno stanje.

Put

Korak po korak doktorka fizike je povećavala svoju moć. Kada je najgora kriza prošla u Nemačkoj, Merkelova je stupila na evropsku scenu. Modifikovala je svoju poruku: ne samo Nemačka bi iz krize trebalo da izađe ojačana – već i Evropa. Time je jasno dala do znanja da je usmerena na prazninu u EU, na nedostatak političara koji žele i koji su u stanju da uzmu evropske uzde u svoje ruke.

Imala je ona na tom putu i neuspeha. Međutim, slično kao u Nemačkoj, vremenom su – iz različitih razloga – njeni otvoreni protivnici nestajali. Sa ekonomski sve jačom Nemačkom za leđima, glas Merkelove u Evropi je dobijao na težini. Glas Nemačke kao najvećeg EU platiše u svakom slučaju mnogo vredi, ali tokom krize se povećao jaz među članicama Unije. Nemačka, koja je pre petnaestak godina bila problematično dete – sada je postala najbolji đak EU.

Odgovornost

Nemačka velikim koracima napreduje ka budžetu bez novih dugova. Kriza evra je izgubila na zamahu. I šta sada? Ka novim obalama! Kriza u Ukrajini i špijunski skandal NSA doveli su Nemačku u situaciju u kojoj je preuzela značajniju ulogu na međunarodnoj sceni. Kancelarka, zajedno sa ministrom inostranih poslova Frank-Valterom Štajnmajerom, posreduje između Moskve, Kijeva, Brisela i Vašingtona. Tako je do sada sprečena velika eskalacija krize, a i ekonomske posledice su pod kontrolom – mudrom politikom sankcija. Angela Merkel je preuzela vođstvo, slično kao tokom krize evra.

Nemačka je jedina zemlja koja posle otkrića Edvarda Snoudena u parlamentarnom odboru pokreće istragu o posledicama masovnog špijuniranja američkih obaveštajnih službi. Merkelova želi da senzibiliše Amerikance za nemačke interese, bez ugrožavanja transatlantskih odnosa.

Ukrajina i NSA, sa ove dve konfliktne oblasti Nemačka se ponovo našla u klasičnoj ulozi kao geografski centralna sila u Evropi – i mora da pregovara sa oba politička krila.

Budućnost

U vladinoj četvrti u Berlinu već neko vreme kruže glasine da Merkelova želi da promeni posao – pre kraja mandata, dakle 2017. godine. Kao jedna od opcija, pominje se funkcija generalnog sekretara UN. Ona je to demantovala. Javno se o takvim stvarima naravno ne govori, ali to sigurno nije nezamislivo. Priča se da bi na funkciju trebalo da dođe neko iz Evrope, a UN željno čeka šefa ili šeficu koji bi pokrenuo neophodne reforme.

O svojim političkim ili ličnim planovima za sedmu deceniju života, Merkeloav još ne priča. Možda odgovor pruža najnoviji film Rolanda Emeriha – nastavak filma Dan nezavisnosti, katastrofe sa vanzemaljcima. Tu se više ne radi samo o nacionalnim, evropskim ili međunarodnim problemima – nego intergalaktičkim!