Direktor udruženja „Više demokratije“ Roman Huber još uvek je vidno uzbuđen. Upravo je pri nemačkom Saveznom ustavnom sudu u Karlsrueu predao tužbu protiv trgovinskog sporazuma CETA. Huberu i njegovima istomišljenicima najviše smeta klauzula o arbitražnim sudovima za investitore. „Ne razumem zašto se uvodi nekakav paralelni pravni sistem. I u Evropskoj uniji i u Kanadi živimo u pravnim državama“, ljuti se Huber.

Najveći problem Huber ne vidi u kanadskim, već u američkim firmama koje bi kroz tvaj sporazum preko svojih 40.000 kanadskih ekspozitura mogle da podižu tužbe protiv predstavnika državne uprave. To bi, smatra Huber, otvorilo vrata za tužbe teške milijarde evra.

Široki spektar protivnika

Ovo je već peta tužba protiv CETA – najopsežnija. Pored udruženja „Više demokratije“, u tužbu su se uključile i ostale organizacije poput „Campact“ ili „Foodwatch“. Proteklih nedelja sakupili su 125.000 punomoći građana za podizanje tužbe i u njihovo ime. S tim potpisima, podeljenim u više od 70 kartonskih kutija, inicijatori pokreta „Ne CETA“ krenuli su u Karlsrue.

Stručni autor tužbe je kelnski profesor Bernhard Kempen. Pored arbitražnih sudova, on najveći problem vidi u opasnosti od odstupanja od tzv. preventivnog principa koji obezbeđuje maksimalno smanjenje opasnosti po životnu sredinu ili ljudsko zdravlje. Taj princip u Evropi stupa na snagu i kod materijala za koje još ne postoji široki naučni konsenzus kada je opasnost u pitanju. U slučaju prihvatanja CETA, taj princip bio bi ukinut. Ipak, najsnažnija kritika Kempena ide na račun člana po kome CETA, i bez pristanka nacionalnih parlamenata, može „privremeno da se primeni“ što bi protokom vremena stvorilo gotove činjenice. Za stupanje tog člana na snagu dovoljna je samo saglasnost Saveta EU.

Uspeh tužbe izgledan

Romanu Huberu i njegovim istomišljenicima važno je da u Karlsrueu naglase da ni u kom slučaju nisu protiv globalizacije ili slobodne trgovine. „Mi samo želimo da se poštuju prava svih građana“, kaže Huber za DW. On se već preko 20 godina angažuje u civilnim pokretima i uočava široku podršku otporu CETA. „Vidimo naznake opšteg nezadovoljstva među građanima – 125.000 potpisa koji podržavaju tužbu nije malo“, kaže Huber.

Ali broj onih koji stoje iza tužbe neće biti presudan po ishod procesa. Presudnu ulogu imaće procena sudija u pogledu tzv. „Mešovitog odbora“, organa koji bi trebalo da upravlja sprovođenjem CETA i koji će biti ovlašćen da dalje razvija taj sporazum. Najveći problem je u tome što u tom odboru ne sedi nijedan predstavnik neke od država-članica Evropske unije. Prema jednoj ranijoj odluci Ustavnog suda, prema Lisabonskom ugovoru, dakle nekoj vrsti ustava EU, upravo to mora da bude zagarantovano. To bi značilo da, ako sudije iz Karlsruea ostanu dosledni sebi, Nemačka vlada 18. oktobra u Savetu EU ne sme da glasa za sporazum CETA.