Škole u Delhiju uvele „časove sreće”
26. avgust 2018.
Subotom u ranim jutarnjim časovima inače bučna učionica u školi „Kautilja Sarvodaja Bal Viđalaja“ u južnom Delhiju – jezivo je tiha. Desetina učenika sedi uspravno na svojim stolicama, zatvorenih očiju i sa rukama na kolenima. Jedini zvuk je zujanje ventilatora.
Udžbenika nema na vidiku. Na tabli piše „čas sreće” sa velikim smajlijem pored. „Oslobodite svu napetost, fokusirajte se na disanje. Zamislite da radite nešto što vas zaista čini srećnim“, govori učiteljica Akileš Čouhan dok prolazi kroz redove.
U susednoj učionici, učitelj Muhamad Kan vodi studente kroz „vežbu zahvalnosti“. On je zamolio učenike, jednog po jednog, da duboko razmisle zbog čega se danas osećaju zahvalno.
„Mama mi je skuvala ručak sa omiljenim povrćem“, kaže 11-godišnji Ankita. „Zahvalan sam joj.“ „Otac me je odveo u park da igramo kriket“, kaže učenik Varun. „Zahvalan sam što provodi vreme sa mnom iako mora da radi svakog dana.“
Zahuktao se razgovor među učenicima o tome kako su zahvalni čistačima i domarima koji održavaju školu čistom.
„Čas sreće“ od 45 minuta osmišljen je da pomogne učenicima da se opuste, osvrnu na pozitivne stvari tokom dana i bolje suočavaju sa svojim životima. Nema udžbenika, kontrolnih ni domaćih zadataka, što označava radikalno pomeranje naglaska sa učinka učenika na njihovu dobrobit.
„Da li oblikujemo dobra ljudska bića?“
Na inicijativu vlade Delhija časove sreće pokrenuo je Dalaj Lama koji živi u izgnanstvu u Indiji. Časovi su uvedeni u 1.000 državnih škola u indijskoj prestonici i sastoje se od vežbi meditacije, inspirativnih priča i aktivnosti. Oko 50.000 učitelja je obučeno, a skoro milion dece prisustvuje časovima.
To je revolucionarni eksperiment u zemlji poznatoj po rigidnom obrazovnom sistemu koji vrši intenzivan pritisak na učenike da postignu visoke ocene i podstiče „bubanje“. Mnogi optužuju stres, anksioznost i veliku konkurenciju pri upisivanju prestižnih škola za veliku stopu samoubistava među učenicima.
„Mi obrazujemo doktore, inženjere i računovođe koji su ambiciozni i konkurentni“, rekao je C. S. Verma, kaže direktor škole „Kautilja Sarvojdaja Bal Viđalaja“. „Međutim, razmišljamo li o tome da li oblikujemo pristojna, dobra i ljubazna ljudska bića?“
Ovo pitanje je nateralo vaspitače koji rade u gradskoj vladi multimilionskog Delhija da preurede gradske državne škole koje, kao i u drugim delovima zemlje, već godinama pate od trošne infrastrukture, lošeg obrazovanja i zanemarivanja.
Poslednjih godina, vlada koju predvodi „Partija običnih ljudi“ (Aam Admi) povećala je izdatke za obrazovanje koji sada iznose 26 odsto ukupnog budžeta Delhija za 2018. Stručnjaci su pogurali mnoštvo novih ideja kao što su posebni časovi za decu koja zaostaju, poboljšane ustanove i podsticaj za roditelje da budu uključeni u vođenje škole. Časovi sreće su deo tog preobražaja.
Don't worry, be happy
„Ovo je sveobuhvatno socijalno i emotivno obrazovanje za decu. Cilj je jednostavno da imamo srećnije i prilagođenije studente, ali i učitelje“, kaže Atiši Marlena, bivša savetnica vlade u Delhiju i pokretačka snaga gradskih obrazovnih reformi.
Indija zauzima tek 133. mesto od ukupno 155 zemalja u Izveštaju UN o svetskoj sreći za 2018. Eksperiment u Delhiju inspirisan je susednim Butanom. Mala himalajska zemlja je početkom sedamdesetih uspostavila indeks „bruto-nacionalnog zadovoljstva“ kako bi merila svoj razvoj – umesto široko korišćenog indikatora BDP.
Butan je u kurikulum uveo „sreću“ 2009. godine. Od tada je najmanje 12 zemalja, uključujući Peru i Meksiko, eksperimentisalo sa sličnim časovima u školama.
U Delhiju ovi časovi imaju dodatni značaj. Većina dece u državnim školama dolazi iz siromašnog okruženja. Često se bore sa razvodima, nasiljem ili alkoholizmom u porodici. „Skoro polovina dece u državnim školama su učenici prve generacije“, kaže Marlena. „Često se suočavaju sa toliko stresa kod kuće da je učenje izazov.“
Prošlo je tek mesec dana od uvođenja „časova sreće“. A neki kažu da se već može uočiti promena. „Već osećam da mnogi učenici pokazuju više interesovanja“, kaže učiteljica Akileš za DW. „Mnogi sada redovno dolaze u školu i učestvuju više.“
Na zidovima škole ispisane su motivacione poruke, između ostalih i Dalaj Lame. „Na časovima sreće sam naučio da moram više da verujem u sebe i uživam u školi“, kaže učenica sedmog razreda Prita. „Ne moram uvek da brinem zbog domaćeg zadatka.“
Direktor C.S. Verma kaže da je ovo samo početak i da će biti potrebno vreme pre nego što se utvrdi uticaj „časova sreće“. „Zaista bih voleo da su ovi časovi postojali za vreme mog školovanja“, kaže direktor. „Za mene je najbitnija stvar da učenici imaju osmeh na licu.“