Reakcije evropskih političara na scene upada u Kapitol su jasne: Svi osuđuju šokantne scene i govore o pretnji američkoj demokratiji. Nada da će turbulentne i kontroverzne godine Trampovog predsedničkog mandata završiti mirnom promenom vlasti u Beloj kući za dve nedelje je, kako se navodi, propala.

Kraj diplomatske uzdržanosti

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je brzo reagovao i za njega iznenađujuće oštro: "Šokantne scene u Vašingtonu. Rezultat ovih demokratskih izbora mora da se poštuje", napisao je on na Tviteru. Za Stoltenberga, koji je inače oličenje diplomatske uzdržanosti, to je bila izuzetno jasna izjava kada je reč o najvećem partneru NATO. Tokom četiri godine Trampovog predsedavanja on je bio više puta konfrontiran sa pretnjom da bi američki predsednik mogao da napusti ovaj odbrambeni savez. Generalni sekretar NATO se uvek osećao obaveznim da izgladi stvari, no sada se čini da je i za njega došao kraj političkoj uzdržanosti.

Britanski premijer Boris Džonson sebe je dugo video kao jednu vrstu učenika i bliskog saveznika Donalda Trampa. On je kod njega pre svega tražio podršku za Bregzit, nadao se specijalnom trgovinskom ugovoru sa SAD i nakon što je stupio na dužnost demonstrativno je tražio blizinu američkog predsednika. On je pak Džonsona nakon njegove pobede nazvao "britanskim Trampom". No posebno prijateljstvo između njih britanskom premijeru nije donelo političku korist. Sada je osudio scene u američkom Kongresu. "SAD su primer demokratije u celom svetu i sada je glavno da primopredaja vlasti bude mirna i uređena", rekao je Boris Džonson.

Irski premijer Majkl Martin smatra da su događaji u Vašingtonu jedna vrsta istorijskog raskida sa dubokom povezanošću irskih građana sa SAD. "Znam da mnogi kao ja posmatraju ove scene u Vašingtonu sa zabrinutošću i potresenošću," rekao je on. I ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni smatra da je Tramp odgovoran: "Ovo je bio svestan napad na demokratiju jednog aktuelnog predsednika i njegovih pristalica koji žele da ponište fer i slobodne izbore".

- pročitajte još: Poslednji dani haosa Donalda Trampa

Škotska premijerka Nikola Stardžon je takođe reagovala vrlo jasno: "Scene iz Kapitola su apsolutno strašne". Ona je izrazila solidarnost sa demokratskim snagama u SAD i dodala: "Sramota za one koji su poticali na ovaj napad na demokratiju".

Zabrinutost u svim strankama

I u ostatku Evrope šefovi država i vlada su zabrinuti i polažu nade u narednog predsednika SAD: "Verujem u jačinu američke demokratije. Novi predsednik Džo Bajden će prevazići ovo vreme napetosti i ujediniti narod", rekao je premijer Španije Pedro Sančez.

Švedski premijer je zauzeo jasnu poziciju i rekao da odgovornim smatra predsednika Trampa: "Predsednik Tramp i brojni članovi Kongresa snose značajnu odgovornost za događaje", rekao je Stefan Lefven. Iz Finske je stigla opomena: "Ovo pokazuje koliko je važno braniti demokratiju čvrstinom i snagom", napisala je premijerka Sana Marin.

Čak i iz desničarsko-populističkog spektra dolaze kritike zbog juriša na Kapitol: "Nasilje nije rešenje", napisao je šef italijanske Lige za sever Mateo Salvini. I austrijski kancelar Sebastijan Kurc, koji je i sam ranije bio u koaliciji sa desničarskim populistima, je izjavio: "Šokiran sam scenama iz Vašingtona. Ovo je neprihvatljiv napad na demokratiju".

Evropa polaže nade u Bajdena

Šarl Mišel, predsednik Europskog saveta u Briselu, kaže: "Američki Kongres je hram demokratije. Gledati scene u Vašingtonu je šokantno". Neki evropski šefovi država i vlada, poput francuskog predsednika Emanuela Macrona, su više od drugih pokušavali da izgraditi funkcionalan odnos sa Donaldom Trampom. No, on nije uspeo u tome.

Samo neke istočnoevropske vlade sa desničarsko-populističkom orijentacijom su negovale posebne odnose sa američkim predsednikom. Tramp je podržavao Poljsku i Mađarsku više nego druge, i obe zemlje su čini se žalile zbog njegovog poraza.

- pročitajte još: Potvrđena pobeda Bajdena - Tramp obećava urednu primopredaju vlasti

U ostatku Evrope nakon izborne pobede demokrate Džoa Bajdena moglo se osetiti olakšanje. Sa tim je bila povezana nada da će izborom Džoa Bajdena biti poništene neke kontroverzne odluke Donalda Trampa poput odluke o američkom napuštanju Sporazuma o klimi ili njegove politike prema Iranu. Istovremeno se francuski predsednik Makron u novembru, nakon izbora Bajdena, založio za veću stratešku autonomiju Evrope i jaču i političku Evropu označio kao hitno neophodnu. Hoće li vizije francuskog predsednika nakon scena haosa u Vašingtonu naići na više odjeka među njegovim evropskim kolegama?

Mnogi možda smatraju da je pala sena na otpornost američke demokratije. Da li će i koje će konsekvence Evropa izvući iz toga pokazaće se u političkim debatama narednih meseci.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android