Iako Crna Gora sa nešto više od 600.000 stanovnika ne spada u teškaše na Zapadnom Balkanu, zbog geostrateške pozicije i odnosa u regionu je vladi u Berlinu itekako zanimljiva. I to ne samo zbog odnosa prema ratu u Ukrajini.

„Nijedna zemlja na Zapadnom Balkanu ne zaslužuje članstvo u Evropskoj uniji kao što je to slučaj sa Crnom Gorom“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc na početku konferencije za štampu nakon susreta sa crnogorskim kolegom Milojkom Spajićem u ponedeljak u Berlinu.

Kancelar, koji se u svakoj prilici naglašava koliko mu je stalo do ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ponovo je ukazao na to da je ovim zemljama „već davno“ obećan prijem u EU.

„To je bilo u Solunu 2003. i od tada se nije mnogo toga dogodilo i zato je važno da se proces sada pokrene“, rekao je Šolc.

Tu se posebno, kako je rekao Šolc, moraju izdvojiti napori koje je Crna Gora uložila u poslednje vreme posebno kada je u pitanju jačanje pravne države. „Nijedna zemlja u regionu ne napreduje tolikim koracima kako bi ispunila uslove potrebne za članstvo u Evropskoj uniji“, rekao je Šolc.

Crna Gora faktor stabilnosti

Kancelar je pomenuo i potrebu jačanja regionalne saradnje u sklopu Berlinskog procesa i ujedno pozvao Spajića da prisustvuje ovogodišnjem samitu koji će se sredinom oktobra održati u Berlinu.

Kad je u pitanju regionalna saradnja, Šolc je istakao ulogu Crne Gore koja, kako je rekao, sa svim susedima održava dobre odnose što je važan faktor u ovoj regiji koju EU još uvek smatra problematičnom.

„Crna Gora se pokazala kao graditelj mostova u regionu što je važno posebno kada je u pitanju rešavanje sukoba između Srbije i Kosova kao i komplikovane situacije u Bosni i Hercegovini“, rekao je Šolc.

Crna Gora je i važan partner u naporima Evropske unije da zadrži jedinstvo kada je u pitanju podrška Ukrajini. „Zahvalan sam Crnoj Gori zbog podrške Ukrajini, ta podrška je od velike važnosti“, rekao je Šolc koji je pre toga kolegu iz Podgorice dočekao uz vojne počasti.

Osim o odnosima u regionu i geostrateškim pitanjima, dvojica premijera su razgovarala i o sasvim konkretnim bilateralnim temama. Šolc je najavio skorašnji dogovor o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, što je, po njemu, „već odavno na dnevnom redu“ isto i kao sporazum o kulturnoj saradnji koji će biti potpisan „uskoro“.

Borba za nemačke turiste

Njegovom crnogorskom kolegi je bilo važno da kaže kako je Crna Gora u potpunosti okrenuta putu ka Evropskoj uniji te da „nema nijedne političke snage u Crnoj Gori koja deluje u suprotnom smeru“.

Crna Gora u tom smislu radi na jačanju pravne države. „Možemo se pohvaliti uspesima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i zahvalni smo Nemačkoj za podršku našim naporima da ne dođemo na sivu listu Moneyvala“, rekao je Spajić.

„Mi želimo da se za Crnu Goru kaže da je zemlja u kojoj se ne pere novac. Mi želimo da smo pravna država ne samo na papiru nego i u praksi“, dodao je crnogorski premijer.

On je izrazio nadu da će skorašnje članstvo Crne Gore u sistemu platežnog prometa SEPA biti daljji korak ka tržištu Evropske unije.

Spajić se i nakon razgovora sa Šolcom, kao i tokom celog višednevnog boravka u Berlinu, zalagao za povećanje saradnje na polju turizma.

Jer sada, kada je ukrajinskih i ruskih turista manje ili ih nema, zemlja koja dobru četvrtinu prihoda ostvaruje od turizma treba nova tržišta što je Crna Gora pokazala već ove godine jakim nastupom na berlinskom sajmu turizma ITB.

Ruski kapital

Novinare na konferenciji za štampu je zanimala i borba Crne Gore protiv „mutnog“ kapitala, posebno ruskog porekla, tema s kojom se Crna Gora redovno sreće poslednjih godina.

„Radimo s SAD na programu koji bi pokazao ko zaista stoji iza raznih projekata kako bismo mogli da pratimo ilegalna sredstva. Radi se i o borbi protiv finansiranja terorizma“, rekao je Spajić te je dodao da je ovaj program važan i kako bi se „otkrile i osobe koje se nalaze na listi sankcija“.

Što se tiče podrške Ukrajini, Spajić je rekao da je politika njegove vlade „sto odsto“ usklađena s politikom Evropske unije. „Mi Ukrajinu smatramo najistočnijom zemljom zapadnog Balkana i podržavamo je punom parom“, zaključio je Spajić.

Samit u Kotoru

Crnogorskom premijeru, koji je na dužnost stupio u oktobru prošle godine, ovo je bila premijerna poseta Berlinu.

On se od petka susreo s nekoliko važnih političara, između ostalog i s poverenikom nemačke vlade za zapadni Balkan Manuelom Zaracinom kao i šefom demohrišćanske opozicije Fridrihom Mercom.

U petak ujutro je bio gost parlamentarnog odbora za pitanja koja se tiču Evropske unije. I tamo je, kako DW saznaje, Spajić svom snagom vrbovao za crnogorski turizam.

No isto tako je izbegavao osetljiva pitanja poput predstojećeg glasanja o rezoluciji Ujedinjenih nacija o Srebrenici.

Njegova suzdržanost oko tog pitanja sagovornici DW povezuju s činjenicom da Spajić verovatno ne želi da ugrozi održavanje predstojećeg samita čelnika zemalja zapadnog Balkana u Kotoru kojem će prisustvovati i Zaracin i koji bi domaćinu trebalo da donese dodatne bodove u jačanju uloge „graditelja mostova“ u regionu.